Aron i Mirjam

¹Jednoga dana prekoriše Mirjam i Aron Mojsija zbog Kušitke, koju je bio uzeo sebi za ženu. On se je naime bio oženio kušitskom ženom. ²Također rekoše: »Zar je Gospodin govorio samo preko Mojsija? Zar nije govorio i s nama?« To je čuo Gospodin. ³A Mojsije je bio čovjek veoma blag, blaži od svih ljudi na zemlji. ⁴Odmah reče Gospodin Mojsiju, Aronu i Mirjam: »Pođite sve troje u Šator svjedočanstva!« Dok su oni sve troje išli, ⁵siđe Gospodin u stupu oblaka, stade na ulazu Šatora i pozva Arona i Mirjam. Kad oboje dođoše, ⁶reče: »Čujte moje riječi! Kada je među vama prorok, onda se objavljujem ja, Gospodin, njemu u viđenju i govorim s njim u snu. ⁷A tako ne biva s mojim slugom Mojsijem. On je povjerenik u vodstvu cijele moje kuće. ⁸S njim izravno govorim. On smije gledati otkrivenu Gospodnju spodobu i pojavu. Zašto se dakle ne pobojaste prekoriti mog slugu Mojsija?« ⁹Nato se raspali Gospodnji gnjev na njih. On ode ¹⁰i oblak se udalji od Šatora. A Mirjam je najednom bila od gube postala bijela kao snijeg. Kad se Aron okrenuo k njoj, nađe da je bila gubava. ¹¹Tada reče Aron Mojsiju: »Ah, gospodaru, ne stavljaj na nas grijeha što ga počinismo tako ludo! ¹²Nemoj da ona bude kao mrtvo dijete kojemu je tijelo već napola gnjilo kad iziđe iz krila majčina!« ¹³I Mojsije se pomoli glasno Gospodinu: »O, Bože, ozdravi je opet!« ¹⁴Gospodin odgovori Mojsiju: »Da joj je njezin otac pljunuo u lice, ne bi li se morala stidjeti sedam dana? Tako će ona sedam dana ostati isključena iz tabora, a poslije neka opet bude primljena natrag!« ¹⁵I Mirjam je sedam dana bila isključena iz tabora. A narod ne pođe prije dalje dok Mirjam nije bila opet primljena. ¹⁶Potom pođe narod od Haserota i utabori se u Paranskoj pustinji.