Druga knjiga o Kraljevima
5,17
Napokon zamoli Naaman: »Kad eto ne ćeš, a ono neka se meni, tvojemu sluzi, da ove zemlje koliko mogu ponijeti dvije mazge. Jer tvoj sluga ne će više prinositi žrtava paljenica i klanica nijednome drugom bogu osim Gospodinu.
Kontekst
15 Tada se vrati Božjem čovjeku sa svom svojom pratnjom. Kad dođe, stupi pred njega i reče: »Sad znam da na svoj zemlji nema Boga nego samo u Izraelu. Pa uzmi dar od svojega sluge!«
16 Ali on odvrati: »Tako živ bio Gospodin, u čijoj sam službi, ne uzimam ništa.« I premda je na nj navaljivao, on ne htjede uzeti.
17 Napokon zamoli Naaman: »Kad eto ne ćeš, a ono neka se meni, tvojemu sluzi, da ove zemlje koliko mogu ponijeti dvije mazge. Jer tvoj sluga ne će više prinositi žrtava paljenica i klanica nijednome drugom bogu osim Gospodinu.
18 Ali Gospodin neka oprosti ovo tvojemu sluzi: Kad moj kraljevski gospodar uđe u Rimonov hram, da se tamo pokloni, i pritom se nasloni na moju ruku, onda neka bih se i ja smio pokloniti u Rimonovu hramu, kad se on pokloni u Rimonovu hramu. Neka bi to Gospodin oprostio tvom sluzi!«
19 On mu odvrati: »Idi u miru!« Kad je on bio otišao od njega jedan komad puta,
