14,6

⁴ Žena Tekoanka ode kralju, baci se na zemlju ničice na svoje lice, pokloni mu se i zamoli: »Pomozi, kralju!«

⁵ Kad je kralj upita: »Što želiš?«, ona odgovori: »Ah, udovica sam, umro mi je muž.

⁶ Tvoja je sluškinja imala dva sina. Posvađaše se u polju. Nikoga nije bilo da ih rastavi pa jedan udari drugoga i ubije ga.

⁷ Sada se digla sva obitelj na tvoju sluškinju i zahtijeva: Daj bratoubojicu, da ga pogubimo za život njegova brata, kojega je ubio, i da tako istrijebimo nasljednika! Tako hoće ugasiti iskru koja mi je ostala, i mojemu mužu, da ne ostane ni imena ni potomstva zemlji.«

⁸ Kralj reče: »Idi kući! Ja ću zapovjediti za te.«