David postaje kralj Izraela, osvaja Jeruzalem, razbija Filistejce

¹Tada dođoše sva izraelska plemena k Davidu u Hebron i rekoše: »Evo, mi smo od tvojega mesa i od tvoje krvi. ²Već prije, kad je još Šaul bio naš kralj, ti si bio onaj koji je Izraela odvodio u boj i opet kući dovodio. Tebi je obećao Gospodin: Ti ćeš pasti narod moj Izraela, i ti ćeš biti knez nad Izraelom!« ³Kad su se tako bile našle kod kralja u Hebronu sve starješine, sklopi kralj David s njima u Hebronu pred Gospodinom savez. Tada pomazaše Davida za kralja nad Izraelom. ⁴Trideset godina bilo je Davidu kad je postao kralj, i četrdeset godina bio je kralj. ⁵U Hebronu je vladao sedam godina i šest mjeseci nad Judom; u Jeruzalemu je vladao trideset i tri godine nad svim Izraelom i Judom. ⁶Jednoga dana ode kralj sa svojim vojnicima u Jeruzalem protiv Jebusejaca, koji su živjeli u onoj zemlji. Oni rekoše Davidu: »Ne ćeš ući ovamo, nego će te protjerati slijepi i hromi.« Time htjedoše kazati: »David ne će ući ovamo.« ⁷Ipak David osvoji tvrđavu Sion, kasniji Davidov grad. ⁸Tada reče David: »Tko pobije Jebusejce i dopre do vodovoda i uzme slijepe i hrome, koji mrze Davidov život, dobit će nagradu.« Zato se kaže: »Slijep i hrom ne smije doći u kuću.« ⁹David uze stan u tvrđavi i nazva je Davidovim gradom; i ogradi je David uokolo, od Mila prema unutra. ¹⁰Sve je više rasla Davidova moć jer je Gospodin, Bog nad vojskama, bio s njim. ¹¹Hiram, kralj Tira, posla k Davidu poslanike s cedrovim drvetom, s drvodjelcima i kamenarima, da grade Davidu palaču. ¹²David je spoznao da ga je Gospodin potvrdio kao kralja nad Izraelom i da je podigao ugled njegove vladavine zbog svog naroda Izraela. ¹³David uze sebi još nove priležnice i žene iz Jeruzalema, nakon što se je tamo bio preselio iz Hebrona. Tako mu se rodi još više sinova i kćeri. ¹⁴Ovo su imena onih koji mu se rodiše u Jeruzalemu: Šamua, Šobab, Natan, Salomon, ¹⁵Jibahar, Elišua, Nefeg, Jafija, ¹⁶Elišama, Beeljada i Elifelet. ¹⁷Kad čuše Filistejci da su pomazali Davida za kralja nad Izraelom, iziđoše svi kako bi uhvatili Davida. Čim je David to dočuo, ode u tvrđavu. ¹⁸Filistejci dođoše i raširiše se u refaimskoj dolini. ¹⁹David upita Gospodina: »Hoću li izići protiv Filistejaca? Hoćeš li ih dati u moje ruke?« Gospodin odgovori Davidu: »Iziđi! Jer ću dati Filistejce u tvoje ruke.« ²⁰Tada dođe David u Baal Perasim i ondje ih pobi. Tad povika: »Gospodin prodre kroz moje neprijatelje, kao što voda prodire kroz nasip.« Zato se prozva ono mjesto Baal Perasim. ²¹Idolske likove, što ih ondje ostaviše, odnesoše David i njegovi ljudi. ²²Kad još jednom dođoše Filistejci i raširiše se po refaimskoj dolini, tad ²³upita David Gospodina. On odgovori: »Ne izlazi, nego ih zaobiđi, pa udari na njih od Bekaima! ²⁴Čim čuješ da zašušti po vrhovima bekaimskih stabala, onda se opremi hitro; jer tada ide pred tobom Gospodin, da pobije filistejsku vojsku!« ²⁵David učini tako kako mu je Gospodin bio zapovjedio, i pobi Filistejce od Gibeona do blizine Gezera.