Milost Davidova prema Meribaalu

¹Jednoga dana upita David: »Živi li još tko koji je ostao od Šaulove kuće? Ja ću mu biti milosrdan zbog Jonatana.« ²A bio je u kući Šaulovoj sluga po imenu Siba. Dozvaše ga k Davidu. Kralj ga upita: »Jesi li ti Siba?« On odgovori: »Jesam, tvoj sluga.« ³Kralj upita: »Zar nitko više ne živi od Šaulove kuće? Ja ću mu iskazati milosrđe Božje.« Siba odgovori kralju: »Živi još Jonatanov sin. On je hrom na obje noge.« ⁴Tad ga upita kralj: »Gdje je?« Siba odvrati kralju: »On je u kući Makira, Amielova sina, u Lo Dabaru.« ⁵Tada posla kralj David i dade ga dovesti iz kuće Makira, sina Amielova, iz Lo Dabara. ⁶I kad Meribaal, Jonatanov sin, Šaulov unuk, dođe k Davidu, pade on ničice na svoje lice i pokloni se. David mu reče: »Meribaale!« On odgovori: »Evo sluge tvojega!« ⁷David nastavi: »Ne boj se! Jer ću ti ja zbog tvojega oca Jonatana iskazati milost i natrag ću ti dati sve imanje tvojega djeda Šaula. Ti ćeš sam zauvijek jesti za mojim stolom.« ⁸Tada se on nakloni i reče: »Što je tvoj sluga da se tako brineš za mrtva psa kao što sam ja?« ⁹Nato odredi kralj da dođe Šaulov sluga i zapovjedi mu: »Sve što pripada Šaulu i svoj njegovoj kući predajem sinu tvojega gospodara. ¹⁰Ti ćeš mu sa svojim sinovima i slugama obrađivati polje i unositi žetvu, da sin tvog gospodara mogne živjeti. Meribaal, sin tvog gospodara, svagda će jesti za mojim stolom.« Siba je imao petnaest sinova i dvadeset slugu. ¹¹I obeća Siba kralju: »Kako gospodar kralj zapovijeda svom sluzi, točno će tako učiniti tvoj sluga. Meribaal može jesti za mojim stolom kao jedan od kraljevih sinova.« ¹²Meribaal je imao maloga sina po imenu Mika. Svi koji su stanovali u Sibinoj kući bili su na službi Meribaalu. ¹³Meribaal je boravio u Jeruzalemu, jer je uvijek jeo za kraljevim stolom. On je bio hrom na obje noge.