Mordokajev san
1Četvrte godine Ptolemejeva kraljevanja donesoše Dositej, koji se predstavljao kao svećenik iz Levijeva plemena, i njegov sin Ptolemej ovo pismo za Purim. Oni izjaviše da ga je preveo Lizimah, Ptolemejev sin, iz Jeruzalema.
2Druge godine kraljevanja velikoga kralja Ahasvera, prvoga nisana, usni san Mordokaj, sin Jaira, sina Šimejeva, Kišova sina. 3On je bio Judejac iz Benjaminova plemena koji je stanovao u gradu Suzi, ugledan čovjek i jedan od prvih činovnika na kraljevskom dvoru. 4On je pripadao zarobljenicima što ih je iz Jeruzalema bio odveo Nabukodonozor, babilonski kralj, zajedno s Jekonijom, Judinim kraljem.
5Ovo je bio njegov san: Začuše se glasna vika i buka, gromovi i potres, i velika zabuna bila je na zemlji. 6Tada se postaviše jedan prema drugome dva velika zmaja spremna za boj. 7Na njihovu viku razdražiše se svi narodi, kako bi se borili protiv naroda pravednika. 8Tada dođe taman dan, pun pogibelji, tjeskobe i nevolje, i silne propasti za zemlju. 9Narod pravednika bijaše zbunjen. Bojao se svoje propasti i spremao se na smrt. 10Zavapi k Bogu, i na njegov vapaj naraste mali izvor na silnu rijeku sa silnom i mnogom vodom. 11Svjetlost i sunce pokazaše se opet. Niski se uzvisiše i uništiše ugledne.
12Kad je to bio gledao i kad se probudio, Mordokaj je razmišljao o tome što Bog hoće učiniti. Jednako mu je to bilo na pameti i rado je htio još te noći imati potpunu jasnoću.
