Ezekiel
9,8
Kada su tako ubijali i ja bio ostao sam, tada padoh na lice i povikah: »Ah, svemogući Gospodine, hoćeš li zatrti sav Izraelov ostatak kad tako izlijevaš gnjev na Jeruzalem?«
Kontekst
6 Starce, mladiće, djevojke, djecu i žene pobijte do uništenja! Ali ne dirajte ni jednoga koji nosi na sebi Tau! Počnite od moga svetišta!« Oni počeše od ljudi, starješina što su stajali pred Hramom.
7 On im zapovjedi: »Oskvrnite kuću i napunite predvorja pobijenima! Onda iziđite!« Tada iziđoše i učiniše u gradu krvoproliće.
8 Kada su tako ubijali i ja bio ostao sam, tada padoh na lice i povikah: »Ah, svemogući Gospodine, hoćeš li zatrti sav Izraelov ostatak kad tako izlijevaš gnjev na Jeruzalem?«
9 On mi odgovori: »Krivnja Izraelove i Judine kuća je velika, preko svake mjere. Zemlja je puna krvi i grad je pun nasilja, jer misle: Gospodin je ostavio zemlju i Gospodin ne vidi.
10 Zato moje oko ne će gledati milostivo. Ne ću imati milosrđa. Njihov ću put okrenuti na njihovu glavu.«
