¹U četrnaestoj godini kralja Ezekije podiže se Sanherib, asirski kralj, na sve utvrđene Judine gradove i osvoji ih. ²Posla asirski kralj vrhovnog peharnika s jakom vojskom iz Lakiša kralju Ezekiji u Jeruzalem. On se namjesti kod vodovoda gornjeg jezera na cesti u polje valjarâ. ³Predstojnik palače Elijakim, Hilkijin sin, pođe k njemu s državnim pisarom Šibnom i pečatnikom Joahom, Asafovim sinom. ⁴I reče im vrhovni peharnik: »Javite Ezekiji: Ovako kaže veliki kralj, asirski kralj: Kakva je to uzdanica u koju se uzdaš? ⁵Misliš li da su prazne riječi već savjet i snaga za rat? Na koga se oslanjaš da si otpao od mene? ⁶Ti se očito oslanjaš samo na štap slomljene trske koji se svakome, ako se na nj nasloni, zabije u ruku pa je probije. Takav je faraon, egipatski kralj, svima koji se u nj uzdaju. ⁷Ako li mi odvraćate: U Gospodina, svojega Boga, mi se uzdamo! – nije li to onaj čije je visine i žrtvenike Ezekija uklonio kad je zapovjedio Judi u Jeruzalemu: Samo se pred ovim žrtvenikom morate klanjati? ⁸Hajde okladi se s mojim gospodarom, asirskim kraljem! Dat ću ti dvije tisuće konja ako možeš pribaviti za njih konjanike. ⁹Kako ćeš odoljeti jednom jedinom stotniku između najmanjih sluga mojega gospodara? Zato se ti uzdaš u Egipat zbog kola i konjanikâ. ¹⁰Nadalje, jesam li ja bez volje Gospodina došao protiv ove zemlje da je zatrem? Gospodin mi je rekao: Idi protiv te zemlje i zatri je!« ¹¹Tada zamoliše Elijakim, Šibna i Joah vrhovnoga peharnika: »Govori svojim slugama aramejski! Jer mi razumijemo. Ne govori s nama judejski pred narodom koji je na zidu!« ¹²A vrhovni peharnik odvrati: »Je li me moj gospodar poslao k tvojemu gospodaru i k tebi da ovo kažem, a ne upravo onim ljudima koji tamo sjede na zidu, da napokon zajedno s vama jedu svoju vlastitu nečist i da piju svoju mokraću?« ¹³Tada stade vrhovni peharnik i povika judejski u sav glas i reče: »Čujte vijest velikoga kralja, asirskoga kralja! ¹⁴Ovako kaže kralj: Ne dajte se zaludjeti od Ezekije! Jer vas on ne može izbaviti. ¹⁵I nemojte da vas Ezekija nagovori da se pouzdate u Gospodina govoreći: Gospodin će nas sigurno izbaviti; ovaj grad ne će pasti u ruke asirskoga kralja. ¹⁶Ne slušajte Ezekiju! Jer ovako kaže asirski kralj: Sklopite mir sa mnom i predajte mi se! Onda će svaki od vas jesti sa svoga čokota i sa svoje smokve, i svaki će piti vodu svoje cisterne. ¹⁷Dok ne dođem i ne odvedem vas u zemlju koja je kao vaša, u zemlju punu žita i vina, u zemlju punu kruha i vinogradâ. ¹⁸Jest, da vas samo ne zaludi Ezekija govoreći: Gospodin će nas izbaviti. Jesu li bogovi narodâ izbavili svoje zemlje iz ruke asirskoga kralja? ¹⁹Gdje su hamatski i arpadski bogovi? Gdje su sefarvajimski bogovi? Jesu li možda izbavili Samariju iz moje ruke? ²⁰Tko je od svih bogova ovih zemalja onaj koji je bio izbavio svoju zemlju iz moje ruke, da bi sad Gospodin izbavio Jeruzalem iz moje ruke?« ²¹Ali su oni šutjeli i nisu mu odgovorili ni riječi. Jer je kralj bio izdao zapovijed: »Ne odgovarajte mu!« ²²Nato predstojnik palače Elijakim, Hilkijin sin, državni pisar Šibna i pečatnik Joah, sin Asafov, dođoše k Ezekiji razdrijevši haljine i javiše mu što je bio rekao vrhovni peharnik.