Jeremija
1,11
Nato mi dođe Gospodnja riječ: »Što vidiš, Jeremija?« Ja odgovorih: »Vidim bademovu granu.«
Kontekst
9 I Gospodin pruži svoju ruku i dotače se mojih usta. I reče mi Gospodin: »Eto, stavljam svoje riječi u tvoja usta.
10 Vidi, dajem ti danas punomoć nad narodima i kraljevstvima, da trgaš i razdireš, da istrebljuješ i rušiš, da gradiš i sadiš!«
11 Nato mi dođe Gospodnja riječ: »Što vidiš, Jeremija?« Ja odgovorih: »Vidim bademovu granu.«
12 Tada mi Gospodin reče: »Dobro vidiš. Jer bdijem nad svojom riječi, da je izvršim.«
13 I opet mi dođe Gospodnja riječ: »Što vidiš?« Ja odgovorih: »Vidim lonac što vri. Njegov otvor naginje se ovamo sa sjevera.«
