Jeremija
8,19
Čuj! Glasno tuguje kći, narod moj, iz daleke zemlje: »Zar Gospodin nije više u Sionu? Zar njegov kralj ne boravi više u njemu?« »Što su me dražili svojim likovima, svojim tuđinskim, ništavnim idolima?«
Kontekst
17 »Jest, otrovne zmije puštam na vas kod kojih ne pomaže zaklinjanje. One će vas ujedati«, veli Gospodin.
18 »Bez spasenja.« Nevolja navaljuje na me! Moje srce u meni puno je boli!
19 Čuj! Glasno tuguje kći, narod moj, iz daleke zemlje: »Zar Gospodin nije više u Sionu? Zar njegov kralj ne boravi više u njemu?« »Što su me dražili svojim likovima, svojim tuđinskim, ništavnim idolima?«
20 »Prošla je žetva, prošla je jesen, a nama pomoć nije došla.«
21 Tada se srušila kći, moj narod; srušio sam se i ja. Žalostan sam. Groza me spopala.
