Luka 15 — Biblija Šarić

Isusovo sjedanje za stolom s grješnicima

¹Svi carinici i grješnici približavali su se k njemu da ga slušaju. ²Na to su farizeji i pismoznanci mrmljali i govorili: »Ovaj prima grješnike i jede s njima.«

Izgubljena i nađena ovca

³Tada im kaza ovu prispodobu: ⁴»Ako jedan od vas ima sto ovaca i jednu od njih izgubi, ne ostavi li devedeset i devet u pustinji i ne ide li za izgubljenom, dok je ne nađe? ⁵Kad je nađe, uzme je pun radosti na svoja ramena. ⁶I kad dođe kući, sazove svoje prijatelje i susjede i govori im: Radujte se sa mnom! Nađoh svoju ovcu koja je bila izgubljena. ⁷Kažem vam: Isto će tako biti na nebu veća radost zbog jednoga jedinoga grješnika koji se obrati, negoli zbog devedeset i devet pravednika koji ne trebaju obraćenja.

Izgubljena i nađena drahma

⁸Ili kad koja žena ima deset drahma i izgubi jednu; ne upali li tada svjetiljku, ne pomete li kuću i ne traži li brižljivo, dok ne nađe drahmu? ⁹Kad nađe drahmu, sazove svoje prijateljice i susjede i govori: Radujte se sa mnom! Nađoh drahmu koja je bila izgubljena. ¹⁰Isto tako, kažem vam, bit će kod Božjih anđela radost zbog jednoga grješnika koji se obrati.«

Izgubljeni i nađeni sin

¹¹Tada nastavi: »Jedan je čovjek imao dva sina. ¹²Mlađi od njih reče ocu: Oče, daj mi dio od imanja što mi pripada. On im dakle podijeli imanje. ¹³Nekoliko dana poslije mlađi sin pokupi sve i ode u daleku zemlju. Ondje prosu svoje imanje živeći raspušteno. ¹⁴Kad je sve potrošio, nastade u onoj zemlji velika glad, i on zapade u oskudicu. ¹⁵Tada ode i najmi se kod nekoga građanina one zemlje. Ovaj ga posla u svoja polja da čuva svinje. ¹⁶Rado bi bio utišao svoju glad mahunama što su ih jele svinje; ali mu ih nitko nije davao. ¹⁷Tada dođe k sebi i reče: Koliko najamnika u mojega oca ima kruha u izobilju, a ja ovdje umirem od gladi! ¹⁸Ustat ću, poći ću k svome ocu i kazat ću mu: Oče, sagriješih nebu i tebi! ¹⁹Nisam više dostojan zvati se tvojim sinom; primi me kao jednoga od svojih najamnika! ²⁰Ustade dakle i ode k svom ocu. Već izdaleka ugleda ga njegov otac, i sažali se. Potrča mu ususret, pade mu oko vrata i poljubi ga. ²¹A sin mu reče: Oče, sagriješih nebu i tebi; nisam više dostojan zvati se tvojim sinom. ²²A otac zapovjedi svojim slugama: Donesite brzo najbolju haljinu i obucite mu je! Podajte mu prsten na ruku i obuću na noge! ²³Onda dovedite ugojeno tele i zakoljite ga! Održat ćemo radosnu gozbu i proveselit ćemo se. ²⁴Jer je ovaj moj sin bio mrtav i opet živi; bio je izgubljen i nađe se. I stadoše držati radosnu gozbu. ²⁵Njegov stariji sin bio je upravo u polju. Kad dođe i približi se kući, začu glazbu i ples. ²⁶Dozva jednoga od slugu i zapita što je to? ²⁷Tvoj brat je došao, odgovori mu on. I otac je tvoj dao zaklati ugojeno tele, jer je opet dobio zdrava sina. ²⁸Tada se on razljuti i ne htjede ući. Njegov otac izađe i stade ga nagovarati. ²⁹A on odvrati ocu: Već ti tolike godine služim, i nikada još ne prekrših tvoje zapovijedi. A meni još nikada nisi dao jareta da se proveselim sa svojim prijateljima. ³⁰A sad, kad dođe taj tvoj sin, koji ti je imanje prosuo s bludnicama, dao si mu zaklati ugojeno tele. ³¹On mu odvrati: Sine, ti si uvijek sa mnom, i sve je moje tvoje. ³²A trebalo je održati radosnu gozbu i proveseliti se, jer ovaj je tvoj brat bio mrtav i opet živi; bio je izgubljen i nađe se.«