Luka 22 — Biblija Šarić

Urota protiv Isusa

¹Približavao se blagdan beskvasnih kruhova koji se zove Vazam. ²Svećenički glavari i pismoznanci mislili su o tome kako bi mogli Isusa ubiti. A bojali su se naroda. ³Tada uđe sotona u Judu koji se zvao Iškariotski i koji je bio jedan iz broja dvanaestorice. ⁴On ode i stade pregovarati sa svećeničkim glavarima i nadstojnicima kako da im ga izda. ⁵Oni se obradovaše tomu i obećaše da će mu dati novaca. ⁶On obeća i stade tražiti zgodnu priliku da im ga preda, a da ne upadne u oči narodu.

Priprava Vazma

⁷Dođe dan beskvasnih kruhova na koji je trebalo žrtvovati vazmeno janje. ⁸Tada posla Isus Petra i Ivana i naloži im: »Idite i pripravite nam vazmeno, da ga blagujemo!« ⁹Oni ga upitaše: »Gdje da ga pripravimo?« ¹⁰On im odgovori: »Kad dođete u grad, srest će vas čovjek koji nosi vodu u krčagu. Idite za njim u kuću u koju on uđe pa ¹¹kažite domaćinu: Učitelj te pita: Gdje je gostinjska prostorija u kojoj mogu održati vazmenu gozbu sa svojim učenicima? ¹²On će vam pokazati veliku gornju prostoriju, sagovima prostrtu. Ondje pripravite!« ¹³Oni odoše i nađoše kako im je bio kazao, i pripraviše vazmenu gozbu.

Ustanova euharistije

¹⁴U određeni čas sjede Isus za stol i apostoli s njim. ¹⁵On im reče: »Vrlo sam želio ovu vazmenu gozbu održati s vama, prije nego podnesem muku. ¹⁶Jer vam kažem: Ne ću je više jesti, dok se ne dovrši u Božjem kraljevstvu.« ¹⁷Tada uze čašu, zahvali i reče: »Uzmite je i razdijelite među sobom! ¹⁸Jer vam kažem: Odsad ne ću više piti od trsova roda, dok ne dođe Božje kraljevstvo.« ¹⁹Onda uze kruh, zahvali, razlomi ga i dade im ga govoreći: »Ovo je moje tijelo koje se predaje za vas. Ovo činite u spomen na mene!« ²⁰Isto tako uze poslije večere čašu i reče: »Ova čaša Novi je savez u mojoj krvi koja se prolijeva za vas.

Najava izdaje

²¹Ali evo, ruka mog izdajnika je sa mnom na stolu. ²²Sin Čovječji ide, doduše, kao što je određeno; ali teško čovjeku koji ga izdaje!« ²³Tada oni stadoše jedan drugoga pitati tko je od njih koji bi to mogao učiniti.

Rasprava o veličini

²⁴Nastade također prepirka među njima o tome tko je od njih najveći. ²⁵On im reče: »Kraljevi neznabožačkih naroda njihovi su gospodari, i njihovi vladaoci nazivaju se dobrotvori. ²⁶Vi ne postupajte tako: Nego tko je najveći među vama, neka bude kao najmanji, starješina kao sluga. ²⁷Jer tko je veći: Koji sjedi za stolom ili koji služi? Nije li onaj koji sjedi za stolom? A ja sam među vama kao sluga. ²⁸Vi ste u mojim kušnjama ustrajali sa mnom. ²⁹Zato ostavljam vama kraljevstvo kao što je moj Otac ostavio meni. ³⁰Vi ćete u mome kraljevstvu jesti i piti za mojim stolom i sjediti na prijestoljima i suditi dvanaest Izraelovih plemena.«

Najava i poziv Petru

³¹»Šimune, Šimune! Evo, sotona zatraži da vas smije rešetati kao pšenicu. ³²A ja sam molio za tebe, da se tvoja vjera ne pokoleba. Zato ti, kad se obratiš, počni utvrđivati svoju braću!« ³³On mu odvrati: »Gospodine, spreman sam s tobom ići u tamnicu i u smrt.« ³⁴A on odvrati: »Petre, kažem ti: Još danas, prije nego zapjeva pijetao, triput ćeš zanijekati da me poznaješ.«

Dolazi vrijeme kušnje

³⁵Dalje im reče: »Kad vas poslah bez kese, bez torbe, bez obuće, je li vam što nedostajalo?« »Nije« odgovoriše oni. ³⁶»Ali sad«, nastavi on, »koji ima kesu, neka je uzme sa sobom, isto tako svoju torbu. Tko to nema, neka proda svoj plašt i kupi za to mač! ³⁷Jer vam kažem: Na meni se još mora ispuniti riječ Pisma: On je ubrojen među zločince. Tako se na meni ispunjava sve što je zapisano.« ³⁸Tada viknuše oni: »Gospodine, evo, ovdje dva mača!« A on im odvrati: »Dosta je.«

Molitva na Maslinskoj gori

³⁹Tada izađe i ode, po svom običaju, na Maslinsku goru. Za njim su pošli njegovi učenici. ⁴⁰Kad dođe tamo, reče im: »Molite se da ne padnete u kušnju!« ⁴¹Udalji se od njih koliko se može kamenom dobaciti, klekne na koljena i pomoli se: ⁴²»Oče, ako hoćeš, uzmi ovu čašu od mene! Ali ne moja, nego neka bude tvoja volja!« ⁴³Tada mu se ukaza anđeo s neba i okrijepi ga. ⁴⁴Kad ga je napala smrtna tjeskoba, molio se još usrdnije. Njegov je znoj bio kao kaplje krvi što su tekle na zemlju. ⁴⁵Diže se od molitve i pođe k svojim učenicima, ali ih nađe gdje spavaju od žalosti. ⁴⁶Tada im reče: »Što spavate? Ustanite i molite se da ne padnete u kušnju!«

Isus uhićen

⁴⁷Dok je još govorio, pojavi se četa. Juda, jedan od dvanaestorice, išao je pred njom. On pristupi k Isusu i poljubi ga. ⁴⁸Isus mu reče: »Juda, poljupcem izdaješ Sina Čovječjega?« ⁴⁹Kad njegovi pratioci vidješe što će biti, viknuše: »Gospodine, da udarimo mačem?« ⁵⁰I jedan od njih udari slugu velikoga svećenika i odsiječe mu desno uho. ⁵¹A Isus reče: »Pustite! Ne dalje!« Tada se dotače uha i iscijeli ga. ⁵²A svećeničkim glavarima, nadstojnicima hramske straže i starješinama što su bili došli na nj, Isus reče: »Kao na razbojnika izađoste s mačevima i toljagama. ⁵³Danomice sam bio kod vas u Hramu, i niste stavili ruke na mene. Ali je ovo vaš čas i vlast tame.«

Petrovo zatajenje i pokajanje

⁵⁴Tada ga uhvatiše i odvedoše u kuću velikoga svećenika. Petar je išao za njim izdaleka. ⁵⁵Nasred dvorišta naložili su vatru i posjedali naokolo. I Petar sjede među njih. ⁵⁶Kako je on tako sjedio u svjetlu ognja, vidje ga jedna sluškinja, upre pogled u njega i reče: »I ovaj je bio s njim.« ⁵⁷On zanijeka i reče: »Ženo, ne poznajem ga.« ⁵⁸Malo zatim ugleda ga drugi i reče: »I ti si jedan od njih.« Petar odvrati: »Čovječe, nisam.« ⁵⁹Oko jednu uru kasnije ustvrdi opet drugi: »Zaista, i ovaj je bio s njim, jer je Galilejac.« ⁶⁰Petar odvrati: »Čovječe, ne znam što govoriš.« Odmah, dok je on još govorio, zapjeva pijetao. ⁶¹Tada se obazre Gospodin i pogleda Petra. I Petar se sjeti Gospodinove riječi koju mu je kazao: »Još prije nego danas zapjeva pijetao, triput ćeš me zatajiti.« ⁶²Izađe napolje i stade gorko plakati. ⁶³Ljudi koji su Isusa držali zarobljena rugali su mu se i zlostavljali ga. ⁶⁴Pokrili su mu oči i govorili: »Proreci tko je koji te udari!« ⁶⁵Još su mnoge druge uvrede izricali protiv njega.

Isus pred židovskim Velikim vijećem

⁶⁶Kad osvanu dan, sabraše se narodne starješine, svećenički glavari i pismoznanci i dadoše ga odvesti u svoju skupštinu. Oni rekoše: »Ako si ti Mesija, kaži nam!« ⁶⁷On im odvrati: »Ako vam kažem, ne ćete mi vjerovati; ⁶⁸ako vas upitam, ne ćete mi odgovoriti. ⁶⁹Ali odsad će Sin Čovječji sjediti s desne strane svemogućega Boga.« ⁷⁰Tada svi rekoše: »Ti si dakle Sin Božji?« On odgovori: »Da, jesam!« ⁷¹Tada povikaše: »Što trebamo još svjedočanstvo? Jer sami čusmo iz njegovih vlastitih usta.«