Luka 23 — Biblija Šarić

¹Tada se svi podigoše i odvedoše ga Pilatu. ²Ondje ga počeše optuživati: »Nađosmo da ovaj buni naš narod, da zabranjuje plaćati caru porez, i da se pravi Mesijom, kraljem.« ³Pilat ga upita: »Jesi li ti židovski kralj?« On mu odgovori: »Ti kažeš.« ⁴Pilat izjavi svećeničkim glavarima i narodu: »Ja ne nalazim nikakve krivnje na ovome čovjeku.« ⁵Ali oni su još jače zahtijevali: »On buni svojim naukom narod po svoj judejskoj zemlji, počevši od Galileje dovde.«

Optuženik Isus pred Herodom Antipom

⁶Kad je to čuo Pilat, raspita se je li on Galilejac. ⁷Kad dozna da je iz Herodova područja, posla ga k Herodu koji je onih dana također boravio u Jeruzalemu. ⁸Herod se vrlo obradova kad vidje Isusa. Odavno je želio vidjeti ga zbog onoga što je čuo o njemu, i nadao se da će vidjeti od njega kakvo čudo. ⁹I tako ga stade pitati za mnogo toga. Ali mu Isus ništa ne odgovori. ¹⁰Svećenički glavari i pismoznanci stajali su pritom i neprestano ga tužili. ¹¹Tada mu se naruga Herod sa svojom pratnjom. Za porugu mu dade obući bijelu haljinu i posla ga tako natrag Pilatu. ¹²U taj se dan sprijateljiše Herod i Pilat, dok su prije bili neprijatelji.

Nevini Isus osuđen na smrt

¹³Pilat tada sazva svećeničke glavare, članove Visokoga vijeća i narod ¹⁴i reče im: »Dovedoste preda me ovoga čovjeka, jer navodno buni narod. Ja sam ga pred vama saslušao, ali nisam našao opravdanu nijednu od tužbi što ih vi iznosite protiv ovoga čovjeka. ¹⁵Isto tako ni Herod; jer ga posla natrag k nama. Eto, on nije ništa učinio što zaslužuje smrt. ¹⁶Kaznit ću ga dakle i onda pustiti.« 17 * ¹⁸Tada svi zajedno povikaše: »Uzmi ovoga! Pusti nam Barabu!« ¹⁹Onaj je ležao u tamnici zbog neke bune u gradu i zbog nekog umorstva. ²⁰A Pilat im opet prozbori, jer je htio pustiti Isusa. ²¹Ali su oni vikali: »Raspni ga, raspni!« ²²On ih upita po treći put: »Pa što je zlo on počinio? Ja ne nalazim na njemu ništa što bi zasluživalo smrt. Kaznit ću ga i onda pustiti.« ²³Ali su oni zahtijevali samo još žešće i glasnije da Isus bude razapet, i vika je njihova bivala sve jača. ²⁴Pilat presudi da bude izvršeno prema njihovu zahtjevu. ²⁵Pusti im onoga koji je ležao u tamnici zbog bune i umorstva i koga su tražili. A Isusa preda njihovoj volji.

Križni put

²⁶Dok su ga vodili, zaustaviše Šimuna Cirenca, koji je dolazio iz polja, i stave na njega križ da ga nosi za Isusom. ²⁷Veliko mnoštvo naroda išlo je za njim, i žene koje su za njim plakale i naricale. ²⁸Isus se obazre prema njima i reče: »Kćeri jeruzalemske, ne plačite za mnom, nego plačite za sobom i za svojom djecom! ²⁹Jer eto, doći će dani kada će se reći: Blago nerotkinjama, ženama koje ne rodiše i ne dojiše! ³⁰Tada će se dovikivati gorama: Padnite na nas! i brežuljcima: Pokrijte nas! ³¹Jer kad tako čine zelenu stablu, što će onda biti od suha?« ³²S njim su vodili još dva zločinca da ih pogube.

Isus raspet

³³Kad dođoše na mjesto koje se zove Lubanja, razapeše ga ondje. Isto tako zločince, jednoga s njegove desne, drugoga s njegove lijeve. ³⁴A Isus se molio: »Oče, oprosti im; jer ne znaju što čine!« Zatim razdijeliše njegove haljine bacivši za njih kocku. ³⁵Narod je tamo stajao i gledao. A članovi Visokoga vijeća rugali su se: »Druge je spasio; neka sad spasi samoga sebe, ako je Božji Pomazanik, Izabranik.« ³⁶I vojnici su mu se rugali. Pristupali su k njemu, pružali mu ocat ³⁷i govorili: »Ako si židovski kralj, spasi samoga sebe!« ³⁸Nad njim je bio natpis: »Kralj židovski«. ³⁹Jedan od zločinaca što su visjeli na križu hulio je na njega govoreći: »Zar nisi ti Mesija? Onda spasi samoga sebe i nas!« ⁴⁰A drugi je ovoga korio i govorio: »Zar se ne bojiš Boga, kad i sam trpiš jednaku kaznu? ⁴¹Mi dakako s pravom, jer primamo pravednu kaznu za svoja djela, a ovaj nije ništa zlo počinio.« ⁴²Onda nastavi: »Isuse, spomeni me se kad dođeš u svoje kraljevstvo!« ⁴³On mu reče: »Zaista, kažem ti: Danas ćeš još biti sa mnom u raju!«

Smrt Isusova

⁴⁴Bilo je oko šeste ure kad na svu zemlju pade tama koja potraja do devete ure. ⁴⁵Sunce pomrča, i hramska se zavjesa razdera na dvoje. ⁴⁶Tada povika Isus iza glasa: »Oče, u tvoje ruke predajem svoj duh!« To reče i izdahnu. ⁴⁷Kad vidje satnik što se dogodi, stade slaviti Boga i reče: »Zaista, ovaj je čovjek bio pravedan!« ⁴⁸Sav narod koji je pribivao ovome prizoru i vidio što se zbilo, udarao se u prsa i vraćao se kući. ⁴⁹Svi njegovi znanci i žene koje su išle za njim iz Galileje stajali su na nekoj udaljenosti i to gledali.

Pokop Isusa

⁵⁰A bio je vijećnik po imenu Josip, plemenit i pravedan čovjek, koji je bio rodom iz Arimateje, grada u Judeji, i očekivao Božje kraljevstvo. ⁵¹On nije bio pristao na njihov zaključak i postupak. ⁵²On ode k Pilatu i zamoli za Isusovo tijelo. ⁵³Tada ga skide, obavi ga platnom i položi ga u grob u stijeni u koji još nitko nije bio položen. ⁵⁴Bio je dan priprave, i subota je već svanjivala. ⁵⁵Žene koje su s Isusom došle iz Galileje išle su s Josipom i vidjele su grob i kako je pokopano Isusovo tijelo. ⁵⁶Potom se vratiše i pripraviše mirise i pomasti. U subotu su držale počinak prema Zakonu.