# Evanđelje po Luki 7

*Šarićev prijevod · Biblija Verbum · biblija.verbum.hr*

## Vjera jednog satnika

**1** Pošto je završio sve govore pred narodom, pođe u Kafarnaum.
**2** Ondje je u nekoga satnika ležao na umoru sluga koji mu je bio mio.
**3** Kad je čuo za Isusa, dade ga po židovskim starješinama zamoliti da dođe i ozdravi njegova slugu.
**4** Ovi dođoše k Isusu i usrdno ga zamoliše: »On zaslužuje da mu to učiniš,
**5** jer voli naš narod i sagradio nam je sinagogu.«
**6** Isus pođe s njima. Kad više nije bio daleko od kuće, poruči mu satnik po prijateljima: »Gospodine, ne trudi se, jer nisam dostojan da uđeš pod moj krov.
**7** Zato i nisam smatrao sebe dostojnim da dođem k tebi. Reci samo riječ i ozdravit će moj sluga.
**8** I ja, iako sam podložnik, reknem nekome od vojnika što su pod mojim zapovjedništvom: Idi! i ide; a drugome: Dođi! i dođe; i svome sluzi: Učini to! i učini.«
**9** Kad je to čuo Isus, zadivi mu se. Okrenu se i reče mnoštvu koje ga je pratilo: »Kažem vam: Tako velike vjere ne nađoh u Izraelu!«
**10** Kad se poslani vratiše kući, nađoše zdrava slugu koji je bio bolestan.

## Uskrišenje udovičina sina u Nainu

**11** Potom otiđe u grad po imenu Nain. S njim su išli njegovi učenici i mnogobrojan narod.
**12** Kad se približi gradskim vratima, iznosili su mrtvaca, jedinca sina u majke koja je bila udovica. Mnogo je naroda iz grada s njom išlo.
**13** Kad je vidje Gospodin, sažali se nad njom i reče joj: »Ne plači!«
**14** Tada pristupi i dotaknu se lijesa. Nosioci stadoše. I on reče: »Mladiću, velim ti, ustani!«
**15** Tada se uspravi mrtvac i stade govoriti. I dade ga njegovoj majci.
**16** Strah sve obuze. Slavili su Boga i govorili: »Velik prorok ustade među nama. Bog pohodi svoj narod.«
**17** Glas o tom raširi se po svoj Judeji i po svoj okolini.

## Krstiteljevo izaslanstvo kod Isusa

**18** Za sve to javiše Ivanu njegovi učenici.
**19** Tada dozva Ivan k sebi dvojicu svojih učenika, posla ih Gospodinu i dade ga upitati: »Jesi li ti onaj koji treba doći ili da čekamo drugoga?«
**20** Ti ljudi dođoše k njemu i rekoše: »Ivan Krstitelj nas šalje k tebi da te upitamo: Jesi li ti onaj koji treba doći ili da čekamo drugoga?«
**21** U onaj čas upravo iscijeli mnoge od bolesti, od muka i od zlih duhova, i mnoge slijepe obdari vidom.
**22** I odgovori im: »Idite i javite Ivanu što ste vidjeli i čuli: Slijepi vide, hromi hode, gubavi se čiste, gluhi čuju, mrtvi ustaju, siromašnima se propovijeda radosna vijest.
**23** Blago onome koji se ne sablazni u meni!«

## Isusov sud o Krstitelju

**24** Kad su otišli Ivanovi poslanici, poče mnoštvu naroda govoriti o Ivanu: »Što ste izašli u pustinju? Da vidite trsku koju ljulja vjetar?
**25** Ili što ste izašli? Da vidite čovjeka u mekim haljinama? Ne. Ljudi koji nose sjajne haljine i žive raskošno nalaze se na dvorima kraljeva.
**26** Što ste izašli? Da vidite proroka? Da, kažem vam, još više nego proroka.
**27** On je onaj o kojem stoji pisano:  
Eto, šaljem svoga glasnika pred tobom  
da pripravi pred tobom put.

**28** Kažem vam: između rođenih od žene nema većega od Ivana. Ipak je najmanji u kraljevstvu Božjem veći od njega.«

## Stav mnoštva prema Ivanu i Isusu

**29** Sav narod koji ga je slušao, i carinici, podložiše se Božjoj pravdi i primiše Ivanovo krštenje.
**30** A farizeji i pismoznanci odbaciše Božji naum i ne dadoše se od njega krstiti.
**31** »S kim da usporedim ljude ovoga roda? Na koga su nalik?
**32** Oni su kao djeca što sjede na trgu i dovikuju jedno drugom:  
Mi smo vam zasvirali,  
a vi niste zaplesali;  
mi smo zapjevali tužaljke,  
a vi niste plakali.

**33** Ivan Krstitelj je došao; on nije jeo kruha i nije pio vina. Tada ste rekli: Od đavla je opsjednut.
**34** Sin Čovječji je došao; on jede i pije. A vi kažete: Gle izjelice i pijanice, prijatelja carinika i grješnika!
**35** Ali mudrost priznaše kao pravednu sva njezina djeca.«

## Isus i grješnica

**36** Neki ga farizej zamoli da objeduje kod njega. Pođe u farizejevu kuću i sjede za stol.

**37** U tom gradu živjela je žena grješnica. Kad dozna da je Isus za stolom u farizejevoj kući, donese alabastrenu posudicu s pomasti.
**38** Ona se, plačući, smjesti straga do njegovih nogu i stane njegove noge prati svojim suzama i otirati svojom kosom. Tada je cjelivala njegove noge i mazala ih pomašću.
**39** Kad to vidje farizej koji ga je bio pozvao, pomisli u sebi: »Kad bi ovaj bio prorok, znao bi tko je i kakva je to žena koja ga se dotiče – grješnica.«
**40** Isus mu reče: »Šimune, moram ti nešto kazati.« On odvrati: »Kaži, učitelju!«
**41** Reče: »Neki vjerovnik imao je dva dužnika. Jedan mu je bio dužan pet stotina denara, drugi pedeset.
**42** Kako nisu mogli platiti svojega duga, pokloni ga obojici. Koji će ga sad od njih više ljubiti?«
**43** Šimun odgovori: »Mislim onaj komu je više poklonio.« Isus mu reče: »Pravo si prosudio.«
**44** Tada, okrenuvši se ženi, reče Šimunu: »Vidiš li ovu ženu? Dođoh u tvoju kuću, a ti mi ne dade vode za moje noge; a ona svojim suzama opra moje noge i obrisa ih kosom.
**45** Ti mi ne dade cjelova; a ona, otkako uđe, ne prestade cjelivati mojih nogu.
**46** Nisi pomazao uljem moju glavu, a ona pomaza pomašću moje noge.
**47** Zato ti kažem: Njoj su oprošteni mnogi njezini grijesi, tako da iskazuje veliku ljubav. Međutim, onaj komu se malo oprašta iskazuje samo malo ljubavi.«
**48** Tada reče njoj: »Tvoji grijesi su ti oprošteni.«
**49** Onda oni koji su bili za stolom pomisliše u sebi: »Tko je ovaj da i grijehe oprašta?«
**50** A on reče ženi: »Vjera te je tvoja spasila. Idi u miru!«

---

Izvor: https://biblija.verbum.hr/luka/7
Prethodno poglavlje: https://biblija.verbum.hr/luka/6.md
Sljedeće poglavlje: https://biblija.verbum.hr/luka/8.md
Knjiga: https://biblija.verbum.hr/luka.md