Malahija
1,4
Kada govori Edom: »Naša je zemlja opustošena, ali ćemo opet sagraditi ruševine«, ovako veli Gospodin nad vojskama: Neka oni grade, ali ću ja porušiti. Oni će se zvati »zemlja zločina« i »narod na koji se gnjevi Gospodin dovijeka«.
Kontekst
2 »Ljubim vas«, veli Gospodin. A vi pitate: »Kako nas to ljubiš?« »Nije li Ezav Jakovljev brat?«, govori Gospodin. »Ali sam ljubio Jakova
3 i mrzio sam Ezava. Opustio sam njegove gore. Njegovu baštinu predao sam čagljevima pustinjskim.«
4 Kada govori Edom: »Naša je zemlja opustošena, ali ćemo opet sagraditi ruševine«, ovako veli Gospodin nad vojskama: Neka oni grade, ali ću ja porušiti. Oni će se zvati »zemlja zločina« i »narod na koji se gnjevi Gospodin dovijeka«.
5 Kad vaše oči to ugledaju, reći ćete: »Velik je Gospodin izvan Izraelovih granica.«
6 »Sin poštuje svog oca i sluga gospodara. Ako sam ja otac, gdje je moja čast? Ako sam gospodar, gdje je strah od mene?, veli Gospodin nad vojskama vama, svećenici, koji sramotite moje ime. Pitate: Kako smo mi to sramotili tvoje ime?
