Marko 10 — Biblija Šarić

Nerazrješivost ženidbe

¹Odatle se podiže i dođe u područje Judeje, s one strane Jordana. Opet je mnoštvo naroda hrlilo k njemu, i on ga je učio kao što je običavao. ²Tada pristupiše farizeji k njemu i upitaše ga je li dopušteno mužu otpustiti svoju ženu? Time ga htjedoše iskušati. ³On im reče: »Što vam je zapovjedio Mojsije?« ⁴Oni odvratiše: »Mojsije je dopustio da se napiše otpusna knjiga, i onda da se žena otpusti.« ⁵Isus im odvrati: »Mojsije vam je dao tu zapovijed zbog tvrdoće vašega srca. ⁶U početku stvorenja stvorio je Bog čovjeka kao muško i žensko. ⁷Zato će ostaviti muž oca i majku i prionuti uza svoju ženu, ⁸i bit će oboje jedno tijelo. Tako nisu više dvoje nego jedno tijelo. ⁹A što je Bog svezao, ne smije čovjek rastavljati.« ¹⁰U kući ga zapitaše učenici još jedanput za to. ¹¹On im objasni: »Tko otpusti svoju ženu i uzme drugu, čini preljub. ¹²Ako žena ostavi svoga muža i uzme drugoga, čini preljub.«

Isus i djeca

¹³Donosili su k njemu djecu, da bi ih dotaknuo. A učenici su odbijali ljude. ¹⁴Kad to vidje Isus, razljuti se i reče im: »Pustite djecu neka dolaze k meni i ne branite im; jer je za takve Božje kraljevstvo. ¹⁵Zaista kažem vam: Tko ne primi Božjega kraljevstva kao dijete, ne će doći u njega.« ¹⁶Tada ih zagrli, stavi na njih svoje ruke i blagoslovi ih.

Poziv bogatašu

¹⁷Kad pođe dalje svojim putem, pritrča mu netko, pade pred njega na koljena i upita ga: »Učitelju dobri, što moram činiti da postignem vječni život?« ¹⁸Isus mu reče: »Što me zoveš dobrim? Nitko nije dobar osim jedinoga Boga. ¹⁹Znaš zapovijedi: Ne ubijaj! Ne čini preljub! Ne kradi! Ne svjedoči lažno! Ne varaj! Poštuj oca i majku!« ²⁰Onaj mu odvrati: »Učitelju, sve sam to držao od svoje mladosti.« ²¹Tada ga Isus pogleda ljubazno i reče mu: »Jedno ti još treba. Idi, prodaj sve što imaš i podaj siromasima i imat ćeš blago na nebu. Onda dođi, uzmi svoj križ i slijedi mene!« ²²Na tu riječ posta čovjek žalostan i ode tužan jer je posjedovao mnoga dobra. ²³Isus pogleda naokolo i reče svojim učenicima: »Kako je teško bogatima ući u Božje kraljevstvo!« ²⁴Učenici se uplašiše od njegovih riječi. A Isus im ponovi: »Djeco, kako je teško ući u Božje kraljevstvo! ²⁵Lakše deva prođe kroz iglene uši, negoli bogataš uđe u Božje kraljevstvo.« ²⁶Oni se još više uplašiše i rekoše jedan drugome: »Tko se onda može spasiti?« ²⁷Isus pogleda na njih i reče: »Ljudima je nemoguće, ali ne Bogu; jer je Bogu sve moguće.« ²⁸Tada mu reče Petar: »Eto, mi smo sve ostavili i pošli smo za tobom.« ²⁹Isus potvrdi: »Zaista kažem vam: Nitko zbog mene i zbog evanđelja ne ostavlja kuću, braću, sestre, majku, oca, djecu ili polja, ³⁰a da ne primi sve stostruko: već sada u ovom svijetu – iako s progonima – kuću, braću, sestre, majke, djecu i polja, a u budućem svijetu vječni život. ³¹Mnogi koji su prvi bit će posljednji i mnogi koji su posljednji bit će prvi.«

Isus treći put najavljuje muku i uskrsnuće

³²Bili su na putu u Jeruzalem. Isus je išao pred njima. Oni su se čudili tome i za njim su išli sa strahom. Tada on uze opet k sebi dvanaestoricu i reče im što ga čeka: ³³»Eto, mi idemo u Jeruzalem. Tamo će Sin Čovječji biti predan svećeničkim glavarima i pismoznancima. Oni će ga osuditi na smrt i predati neznabošcima. ³⁴Tada će mu se narugati, popljuvati ga, bičevati i ubiti. Ali poslije tri dana on će uskrsnuti.«

Zebedejevi sinovi

³⁵Tada pristupiše k njemu Jakov i Ivan, Zebedejevi sinovi, i zamoliše: »Učitelju, htjeli bismo da nam ispuniš jednu molbu.« ³⁶On ih upita: »Što želite od mene?« ³⁷Oni ga zamoliše: »Daj da u tvojoj slavi jedan od nas sjedne s tvoje desne, drugi s tvoje lijeve!« ³⁸Isus im odvrati: »Ne znate što molite. Možete li piti kalež koji ja pijem, ili krstiti se krštenjem koje ja primam?« ³⁹Oni mu odgovoriše: »Možemo.« Isus im odvrati: »Kalež koji ja pijem vi ćete piti i krštenje koje ja primam i vi ćete primiti; ⁴⁰ali mjesto s moje desne ili s lijeve ne mogu ja dati; ono pripada onima za koje je pripravljeno.« ⁴¹Kad doznaše to druga desetorica, razljutiše se na Jakova i Ivana. ⁴²Isus ih zato dozva k sebi i reče im: »Znate, neznabožački vladari vladaju nad svojim narodima i velikaši čine da oni osjete njihovu moć. ⁴³Među vama neka ne bude tako. Tko hoće biti velik među vama, taj neka bude vaš sluga; ⁴⁴i tko hoće biti prvi među vama, taj neka bude svima sluga! ⁴⁵I Sin Čovječji nije došao da bude služen, nego da služi i da dâ svoj život u otkup za mnoge.«

Ozdravljenje slijepog Bartimeja

⁴⁶Oni dođoše u Jerihon. Kada je izlazio iz Jerihona s učenicima i s velikim mnoštvom naroda, sjedio je na putu prosjak, slijepac Bartimej, Timejev sin. ⁴⁷Čim je on čuo da je tu Isus Nazarećanin, povika iza glasa: »Isuse, sine Davidov, smiluj mi se!« ⁴⁸Mnogi su ga korili neka šuti. Ali on je vikao još jače: »Sine Davidov, smiluj mi se!« ⁴⁹Tada zastane Isus i reče: »Zovnite ga ovamo!« Zovnuše slijepca i rekoše mu: »Imaj pouzdanje! Ustani, zove te!« ⁵⁰Tada on zbaci sa sebe svoju haljinu, skoči i pohrli k Isusu. ⁵¹Isus ga upita: »Što hoćeš od mene?« »Učitelju«, zamoli slijepac, »učini da progledam!« ⁵²Isus mu reče: »Idi, vjera te je tvoja ozdravila.« Odmah je progledao i uputio se za njim.