Matej 15 — Biblija Šarić

Spor o predaji

¹Tada pristupiše k Isusu farizeji i pismoznanci iz Jeruzalema i zapitaše: ²»Zašto tvoji učenici prestupaju predaju starih? Oni ne peru svojih ruku prije objeda.« ³On im odvrati: »Zašto vi sami prestupate Božju zapovijed zbog svoje predaje.« ⁴Bog je zapovjedio: Poštuj oca i majku i, tko pogrdi oca ili majku, neka bude kažnjen smrću! ⁵A vi kažete: »Tko rekne ocu ili majci: Ono čime bih ti trebao pomoći, posvetni je dar, ⁶taj ne treba više štovati oca ili majke.« Tako ukidate Božju zapovijed zbog svoje predaje. ⁷Licemjeri! Dobro je o vama prorokovao Izaija: ⁸»Ovaj narod me štuje samo usnama, ali njegovo je srce daleko od mene. ⁹Uzalud me poštuje, njegova su učenja samo ljudske odredbe.«

Vanjska i unutarnja čistoća

¹⁰Tada dozva narod i reče im: »Slušajte i razumijte: ¹¹Ono što ulazi u usta ne čini čovjeka nečistim, nego što izlazi iz usta, to čini čovjeka nečistim.« ¹²Tada pristupiše njegovi učenici i rekoše mu: »Znaš li da se farizeji sablazniše kad čuše taj govor?« ¹³On odgovori: »Svaki nasad, što ga nije zasadio Otac moj nebeski, iskorijenit će se. ¹⁴Ostavite ih! Oni su slijepi vodiči slijepcima. A kad slijepac vodi slijepca, oba padnu u jamu.« ¹⁵Tada mu reče Petar: »Objasni nam tu prispodobu!« ¹⁶On reče: »Jeste li i vi još nerazumni? ¹⁷Zar ne uviđate da sve što ulazi u usta, ide u želudac i tada se izbacuje van. ¹⁸A što dolazi iz usta, izlazi iz srca, i to čini čovjeka nečistim. ¹⁹Jer iz srca dolaze zle misli, ubojstvo, preljub, bludnost, krađa, lažno svjedočenje, hula na Boga. ²⁰To čini čovjeka nečistim; a neopranim rukama jesti ne čini čovjeka nečistim.«

Vjera jedne strankinje

²¹Otamo otiđe Isus dalje i povuče se u podučje Tira i Sidona. ²²Tada dođe žena Kanaanka iz onoga kraja i povika: »Smiluj mi se, Gospodine, sine Davidov! Moju kćer vrlo muči đavao.« ²³On se ne osvrnu nijednom riječju. Tada pristupiše njegovi učenici i zamoliše ga: »Otpusti je! Jer viče za nama!« ²⁴On odvrati: »Ja sam poslan samo k izgubljenim ovcama Izraelove kuće.« ²⁵Uto dođe ona, pade pred njega ničice i zamoli: »Gospodine, pomozi mi!« ²⁶On reče: »Nije pravo oduzeti kruh djeci i baciti ga psićima.« ²⁷»Sigurno, Gospodine«, odvrati ona, »ali psići dobiju ipak od mrvica što padnu sa stola njihovih gospodara.« ²⁸Tada joj reče Isus: »O, ženo, velika je tvoja vjera; neka ti bude kako želiš!« Od toga časa bila je njezina kći zdrava.

Iscjeljenja u blizini jezera

²⁹Otamo ode Isus dalje i dođe na Galilejsko more. Popne se na goru i ondje sjede. ³⁰Tada se sabra oko njega veliko mnoštvo naroda. Oni donesoše sa sobom hrome, kljaste, slijepe, nijeme i mnoge druge i položiše ih do njegovih nogu. I on ih iscijeli. ³¹Kad vidje narod kako nijemi govore, kljasti ozdravljaju, hromi hodaju i slijepi gledaju, divio se i slavio je Izraelova Boga.

Isus hrani četiri tisuće muškaraca

³²Tada Isus dozva svoje učenike k sebi i reče: »Žao mi je naroda. Već tri dana stoje kod mene i nemaju što jesti. Ne ću ih otpustiti gladne. Inače bi mogli klonuti na putu.« ³³Učenici mu odvratiše: »Odakle da dobijemo u pustinji toliki kruh, da se nasiti tako veliko mnoštvo?« ³⁴Isus ih upita: »Koliko kruhova imate?« Oni odgovoriše: »Sedam i nekoliko ribica.« ³⁵Tada zapovjedi da narod posjeda po zemlji. ³⁶Onda uze onih sedam kruhova i ribe, izreče hvalu, razlomi kruhove i davaše ih svojim učenicima, a učenici ih davahu narodu. ³⁷Svi su jeli i nasitili se, štoviše, od preostalih komada ponesoše još sedam punih košarica. ³⁸Bilo je četiri tisuće muževa koji su jeli, osim žena i djece. ³⁹Tada otpusti narod, uđe u lađicu i ode u okolinu Magadan.