Matej 20 — Biblija Šarić

Radnici jedanaestog sata

¹»Kraljevstvo je nebesko kao domaćin koji rano ujutro izađe da unajmi poslenike za svoj vinograd. ²On se pogodi s poslenicima po denar na dan i posla ih u svoj vinograd. ³Oko treće ure izađe opet. Tada vidje druge gdje stoje besposleni na trgu ⁴i reče im: Idite i vi u moj vinograd; dat ću vam što bude pravo. ⁵Oni otiđoše. Oko šeste i devete ure izađe opet i učini isto tako. ⁶Kad je izašao oko jedanaeste ure, nađe opet druge gdje stoje. On ih upita: Što stojite ovdje vazdan besposleni? ⁷Oni mu odgovoriše: Nitko nas ne unajmi. On im odvrati: Idite i vi u moj vinograd! ⁸Uvečer reče gospodar vinograda svojemu upravitelju: Dozovi poslenike i isplati im plaću, od posljednjih do prvih! ⁹Tada dođoše oni od jedanaeste ure i svaki primi po denar. ¹⁰A kad dođoše prvi, pomisliše da će više primiti. Ali i od njih svaki primi po denar. ¹¹Kad ga primiše, uzeše mrmljati na domaćina ¹²i rekoše: Ovi su posljednji radili samo jednu jedinu uru i ti si ih izjednačio s nama koji smo podnosili teret i žegu dana. ¹³Prijatelju, odvrati on jednome od njih, ja tebi ne činim krivo. Nisi li se pogodio sa mnom po denar? ¹⁴Uzmi što je tvoje i idi! A ja hoću i ovome posljednjemu dati kao tebi. ¹⁵Ili, zar ja ne smijem činiti sa svojim vlasništvom što hoću? Zar je tvoje oko zavidno što sam ja dobar? ¹⁶Tako će posljednji biti prvi, a prvi posljednji.«

Treća najava muke

¹⁷Isus pođe u Jeruzalem. Tada uze nasamo dvanaestoricu i reče im putem: ¹⁸»Uzlazimo u Jeruzalem. Ondje će biti Sin Čovječji predan svećeničkim glavarima i pismoznancima. Oni će ga osuditi na smrt ¹⁹i onda predati neznabošcima da ga izrugaju, bičuju i propnu. Ali će on treći dan uskrsnuti.«

Častohlepnost Zebedejevih sinova

²⁰Tada dođe k njemu mati Zebedejevih sinova sa svojim sinovima i pade pred njega ničice da mu iznese jednu molbu. ²¹On je upita: »Što hoćeš?« Ona mu odgovori: »Daj da moja dva sina u tvojemu kraljevstvu sjednu jedan s tvoje desne, a drugi s tvoje lijeve!« ²²Isus odvrati: »Ne znate što molite. Možete li piti kalež koji ću ja piti?« Odgovoriše mu: »Možemo.« ²³Tada im reče: »Moj ćete kalež, doduše, piti, ali mjesto s moje desne ili lijeve ne mogu ja dati; ono pripada onima kojima je pripravio moj Otac.« ²⁴Kad čuše ostala desetorica, razljutiše se na dva brata. ²⁵Isus ih zato dozva k sebi i reče: »Znate da vladari zapovijedaju svojim narodima i velikaši čine da ljudi osjete njihovu moć. ²⁶Među vama neka ne bude tako! Nego tko među vama hoće biti velik, taj neka bude vaš poslužitelj, ²⁷i tko među vama hoće biti prvi, taj neka bude vaš sluga! ²⁸Tako ni Sin Čovječji nije došao da mu služe, nego da služi i da svoj život dade u otkup za mnoge.«

Dva jerihonska slijepca

²⁹Kad su oni izlazili iz Jerihona, išlo je za njim veliko mnoštvo naroda. ³⁰Kraj puta su sjedila dva slijepca. Kad oni čuše da prolazi Isus, stadoše vikati: »Gospodine, sine Davidov, smiluj nam se!« ³¹Narod ih ukori neka šute. Ali oni su samo vikali još glasnije: »Gospodine, sine Davidov, smiluj nam se!« ³²Tada se zaustavi Isus, dozva ih i upita: »Što hoćete od mene?« ³³Oni odgovoriše: »Gospodine, htjeli bismo da se otvore naše oči.« ³⁴Pun sažaljenja, dotače se Isus njihovih očiju. Odmah progledaše i pođoše za njim.