Matej 22 — Biblija Šarić

Kraljevska svadbena gozba

¹Isus im počne opet govoriti u prispodobama. Reče: ²»Kraljevstvo je nebesko kao kralj koji pripremi svadbu svome sinu. ³On posla svoje sluge da pozovu uzvanike na svadbu. Ali oni ne htjedoše doći. ⁴Opet posla druge sluge kojima zapovjedi: Kažite uzvanicima: Zgotovio sam gozbu; moji junci i hranjenici poklani su i sve je gotovo. Dođite na svadbu! ⁵Ali oni nisu marili za to i otidoše jedan na svoje imanje, drugi k svojoj trgovini. ⁶A ostali napadoše njegove sluge, zlostaviše ih i pobiše. ⁷Tada se kralj razgnjevi. Posla svoje čete, dade ubojice pogubiti i njihov grad zapaliti. ⁸Tada reče svojim slugama: Svadba je, doduše, zgotovljena, ali uzvanici je nisu bili dostojni. ⁹Idite dakle na raskršća i pozovite na svadbu koga god nađete! ¹⁰Sluge izađoše na putove i dovedoše sve koje nađoše: dobre i zle. Tako se napuni svadbena dvorana gostima. ¹¹Tada uđe kralj da pogleda goste. Pogled mu pade na jednoga koji nije bio odjeven u svadbeno ruho. ¹²Reče mu: Prijatelju, kako si ušao ovamo bez svadbenog ruha? On je šutio. ¹³Tada zapovjedi kralj slugama: Svežite mu ruke i noge i bacite ga napolje u tamu! Ondje će biti jauk i škrgut zuba. ¹⁴Jer su mnogi zvani, ali je malo izabranih.«

Caru carevo, a Bogu Božje

¹⁵Tada otiđoše farizeji i posavjetovaše se među sobom, kako bi ga mogli uhvatiti u riječi. ¹⁶Poslaše dakle k njemu svoje učenike zajedno s herodovcima i rekoše: »Učitelju, znamo, ti si istinit; ti učiš put Božji po istini i ne mariš ni za koga jer ne gledaš tko je tko. ¹⁷Kaži nam, dakle, što misliš: Je li dopušteno plaćati caru porez ili nije?« ¹⁸Isus prozre njihovo lukavstvo i odgovori: »Licemjeri, što me kušate? ¹⁹Pokažite mi porezni novac!« Oni mu pružiše denar. ²⁰Isus ih upita: »Čija je ovo slika i natpis?« ²¹Odgovoriše mu: »Carev.« Tada im reče: »Dajte, dakle, caru carevo, a Bogu Božje!« ²²Kad su to čuli, zadiviše se. Ostaviše ga i odoše.

Uskrsnuće mrtvih

²³Isti dan dođoše k njemu saduceji, koji tvrde da nema uskrsnuća. Oni ga zapitaše: ²⁴»Učitelju, Mojsije je zapovjedio: Ako tko umre bez djece, neka njegov brat uzme njegovu ženu i neka bratu podigne potomstvo! ²⁵A u nas je bilo sedmero braće. Prvi se oženi i umre bez djece i tako ostavi svoju ženu svojemu bratu. ²⁶Tako je bilo s drugim i trećim, do sedmoga. ²⁷A poslije svih umre i žena. ²⁸Čija će poslije uskrsnuća biti žena one sedmorice? Jer je bila za sve njih udana.« ²⁹Isus im odgovori: »Varate se, ne znate ni Pisma ni Božje moći. ³⁰Jer po uskrsnuću niti će se ženiti niti udavati, nego će biti kao anđeli Božji na nebu. ³¹Niste li čitali za uskrsnuće mrtvih što vam je Bog rekao: ³²Ja sam Bog Abrahamov, Bog Izakov i Bog Jakovljev? A Bog nije Bog mrtvih nego živih.« ³³Kad je mnoštvo naroda to čulo, divilo se njegovu nauku.

Najveća zapovijed

³⁴Kad doznaše farizeji da je saduceje ušutkao, sabraše se ³⁵i jedan od njih, učitelj zakona, stavi ga na kušnju i upita: ³⁶»Učitelju, koja je zapovijed najveća u zakonu?« ³⁷On mu odgovori: »Ljubi Gospodina svojega Boga svim svojim srcem, svom svojom dušom i svom svojom misli! ³⁸To je najveća i prva zapovijed. ³⁹Druga je ovoj jednaka: Ljubi svojega bližnjega kao samoga sebe! ⁴⁰O tim dvjema zapovijedima visi sav Zakon i Proroci.«

Mesija, sin i Gospodin Davidov

⁴¹Kad su se farizeji sabrali, upita ih Isus: ⁴²»Što smatrate o Mesiji? Čiji je sin?« Odgovoriše mu: »Davidov.« ⁴³Tada im reče: »Kako ga onda David u Duhu naziva Gospodinom, kad veli: ⁴⁴Reče Gospodin mome Gospodinu: sjedi o moju desnu, dok položim tvoje neprijatelje za podnožje tvojim nogama? ⁴⁵Kad ga, eto, David naziva Gospodinom, kako onda može biti njegov sin?« ⁴⁶Na to mu nitko nije mogao odgovoriti. I od toga dana nije se više nitko usudio bilo što ga pitati.