Uništenje grada Ninive

¹Gle, na gorama noge glasnika radosti, koji oglašava mir! Svetkuj sada, Judo, svoje svetkovine! Ispunjaj svoje zavjete! Jer zlikovac ne će više prolaziti po tebi. Sasvim je uništen. ²Uzlazi protiv tebe, Ninivo, zatirač: čuvaj nasip, pazi na put, opaši bedra, saberi svu svoju snagu! ³Jer Gospodin uspostavlja opet Jakovljevu slavu kao i Izraelovu slavu. Jer su ih razbojnici opustošili i loze im uništili. ⁴Štit je njegovih junaka crven kao krv. Ratnici su u skrletu. Oganj prosipaju kola u dan kad se naoružavaju. Konjanici bjesne. ⁵Po ulicama srljaju kola, jure preko trgova. Izgledaju kao baklje, odlete kao munje. ⁶Spominje se svojih junaka: oni posrću u trku. Hrle k zidovima Ninive. Već postavljaju bojni pokrov. ⁷Na rijekama se otvaraju vrata. Ondje očajava palača. ⁸Odvodi se u ropstvo kraljica, odvlače se njezine sluškinje. One tuguju kao golubice i tuku se u prsa. ⁹Niniva je kao vodeno jezero od dana svojega postanka. Ali oni bježe. »Stojte! Stojte!« Ali se nitko ne obazire. ¹⁰»Grabite srebro! Grabite zlato!« Blagu nema kraja, mnoštvo svakojakih dragocjenih stvari. ¹¹Pustoš, grabež, rasap klonula srca, drhtava koljena, drhtaj u svim bedrima, crvenilo od stida na svim licima. ¹²Gdje je log lavovima, brlog lavićima, kamo su išli lav, lavica i lavić, a da ih nije nitko plašio? ¹³Lav je lovio za svoje mlade, davio je za svoje lavice. Punio je svoje spilje lovom i svoje brloge plijenom. ¹⁴»Gle, ja ću na te!«, govori Gospodin nad vojskama. »Učinit ću da tvoja kola iziđu u dim. Tvoje će laviće proždrijeti mač. Istrijebit ću sa zemlje tvoj grabež. Ne će se nikada više čuti glas tvojih poslanika!«