Ratni zakoni

¹Kad pođeš u boj protiv svojih neprijatelja i ugledaš konje i kola i narod brojniji od sebe, nemoj ih se uplašiti! Jer je s tobom Gospodin, Bog tvoj, koji te izvede iz egipatske zemlje. ²Kad ulazite u bitku, neka pristupi svećenik i neka progovori narodu, ³i neka mu rekne: Slušaj, Izraele! Vi sad polazite u boj protiv svojih neprijatelja. Neka ne dršće vaše srce! Ne bojte ih se! ⁴Jer Gospodin, Bog vaš, ide s vama u boj protiv vaših neprijatelja i pomoći će vam da pobijedite. ⁵A vođe neka reknu narodu: Tko je sagradio novu kuću, a nije je još posvetio, neka ide i neka se vrati kući, da ne padne u boju i drugi je ne posveti! ⁶Tko je zasadio vinograd, a još ga nije pobrao, neka ide, neka se vrati kući, da ne padne u boju i drugi ga ne pobere! ⁷Tko je zaručio ženu i još je nije odveo, neka ide i neka se vrati kući, da ne padne u boju i drugi je ne odvede! ⁸Zatim neka vođe reknu narodu ovo: Tko je strašljiv i malodušan, neka ide i neka se vrati kući, da još ne preplaši zemljake, kako je sam preplašen! ⁹Kad vođe završe svoj govor narodu, onda neka postave glavare četa na čelo narodu! ¹⁰Kad se približiš kojemu gradu da ga opsjedneš, najprije mu ponudi mir! ¹¹Prihvati li mir i preda li se, onda sve pučanstvo, što se nađe u njemu, potpada pod danak i robiju. ¹²Ako li ne će sklopiti mir s tobom, nego se odluči za boj, onda ga opsjedni! ¹³Kad ti ga preda u ruke Gospodin, Bog tvoj, onda pobij u njemu sve muškarce oštricom mača! ¹⁴Ali žene i djecu i stoku, i sve što se inače nalazi u gradu, sav plijen, uzmi za sebe! Možeš slobodno raspolagati plijenom svojih neprijatelja, što ti ga dade Gospodin, Bog tvoj. ¹⁵Tako čini sa svim gradovima koji su od tebe vrlo udaljeni, a nisu gradovi ovih naroda. ¹⁶Ali u gradovima ovih naroda, što ti ih Gospodin, Bog tvoj, daje u posjed, ne smiješ nikoga ostaviti na životu. ¹⁷Neumoljivo izvrši na njima prokletstvo: na Hetitima, Amorejcima, Kanaancima, Perižanima, Hivijcima, i Jebusejcima, kao što ti je zapovjedio Gospodin, Bog tvoj, ¹⁸da vas ne nauče činiti sve te gnusnosti što ih oni čine u čast svojim bogovima, i da se tako ne ogriješite o Gospodina, Boga svojega. ¹⁹Ako koji grad budeš morao dugo opsjedati, da ga zauzmeš, ne uništavaj njegovo drveće! Ne stavljaj sjekire na nj! Nego jedi njegove plodove, a drveće samo ne sijeci! Jer poljsko drveće nisu ljudi, da bi ih ti morao opsjedati. ²⁰Samo drveće za koje znaš da mu se plod ne jede, smiješ oboriti i posjeći da protiv grada, koji s tobom ratuje, sagradiš opsadne opkope, dok ne padne.