Abraham zagovara Sodomu i Gomoru

¹Opet se javi Gospodin Abrahamu kod terebinata Mamre, kad je za dnevne žege sjedio na ulazu u šator. ²Kad on, naime, podignu oči svoje i pogleda oko sebe, a kad tamo tri čovjeka stoje pred njim. Kad ih ugleda, potrča im od ulaza u šator ususret i pokloni se sve do zemlje. ³I reče: »Gospodine, ako sam našao milost u tvojim očima, nemoj mimoići svojega slugu! ⁴Dajte, molim, da vam se donese malo vode, da operete svoje noge! Onda se odmorite pod drvetom! ⁵A ja ću vam iznijeti nešto da pojedete, da se okrijepite. Tada možete poći dalje. Pa zato ste i prošli pokraj svojega sluge.« I oni rekoše: »Učini kako si kazao!« ⁶Nato Abraham otrča Sari u šator i reče: »Uzmi brzo tri mjerice brašna, bijeloga brašna, zamijesi i ispeci pogače!« ⁷Onda otrča Abraham govedima, uze mlado, debelo tele i dade ga momku koji ga brže-bolje zgotovi. ⁸Nato donese masla i mlijeka i tele, što ga je dao zgotoviti, i postavi to pred njih. A sam ih je posluživao pod drvetom, dok su oni jeli. ⁹Tada ga upitaše: »Gdje je Sara, tvoja žena?« On odgovori: »Unutra u šatoru.« ¹⁰Potom reče Gospodin: »Dogodine u ovo doba opet ću se vratiti k tebi. Tada će tvoja žena imati sina.« A Sara je slušala na ulazu u šator, što je bio za njim. ¹¹A Abraham i Sara bili su stari i vremešni, i u Sare bilo je već prestalo što biva u žena. ¹²Zato se Sara sama u sebi nasmije; jer pomisli: »Kad sam već uvenula, zar da još pomišljam na ljubav? I moj je gospodar isto tako star.« ¹³A Gospodin reče Abrahamu: »Što se smije Sara i misli: Zar ću zbilja još roditi, kad sam ostarjela? ¹⁴Je li Gospodinu išta nemoguće? Dogodine u ovo doba opet ću doći k tebi. Tada će Sara imati sina.« ¹⁵Tada Sara zataji i reče: »Nisam se smijala.« Jer se uplašila. A on reče: »Ne, ti si se smijala.« ¹⁶Nato se ljudi digoše otamo i okrenuše prema Sodomi. Abraham pođe s njima, da ih isprati. ¹⁷A Gospodin pomisli: »Zar da krijem od Abrahama što kanim učiniti? ¹⁸Abraham će ipak postati narod velik i moćan, i u njemu će biti svi narodi na zemlji blagoslovljeni. ¹⁹Zato ću mu dati da to sazna, pa da zapovjedi svojoj djeci i svojemu potomstvu da se drže puta Gospodnjega, radeći po pravdi i pravici, da bi Gospodin izvršio na Abrahamu što mu je obećao.« ²⁰Reče dakle Gospodin: »Tužba na Sodomu i Gomoru doista je velika, a njihov je grijeh veoma težak. ²¹Zato ću sići i vidjeti jesu li doista činili kako to o njima kazuje tužba; što je doprla do mene. To ću ja vidjeti.« ²²Nato okrenuše drugi ljudi otamo prema Sodomi, a Abraham još ostade pred Gospodinom. ²³I Abraham pristupi bliže i reče: »Zar ćeš zbilja i pravednoga pogubiti s bezbožnim? ²⁴Može biti da u gradu ima pedeset pravednika. Zar ćeš ih zbilja uništiti ili zar radije ne ćeš poštedjeti mjesto zbog pedeset pravednika što su u njemu? ²⁵Daleko neka je od tebe da tako što učiniš, i da zajedno s bezbožnim usmrtiš i pravednoga, i da bude pravedniku kao i bezbožniku! Daleko neka je to od tebe! Zar da sudac cijeloga svijeta ne sudi po pravdi?« ²⁶Tada odgovori Gospodin: »Ako nađem u Sodomi pedeset pravednika u gradu, oprostit ću cijelomu mjestu zbog njih.« ²⁷A Abraham ponovno reče: »Ja sam se, eto, već usudio da govorim sa svojim Gospodinom, premda sam samo prah i pepeo. ²⁸Može biti da ima pravednika pedeset manje pet. Zar ćeš zbog tih pet zatrti cijeli grad?« On odgovori: »Ne ću ga zatrti ako ih tamo nađem četrdeset i pet.« ²⁹I opet nastavi s njim govoriti i reče: »Može biti da ih se tamo nađe samo četrdeset.« On odgovori: »Ne ću to učiniti zbog tih četrdeset.« ³⁰Tada reče: »Ah, ne ljuti se, Gospodine, ako još jedanput progovorim! Može biti da ih se tamo nađe samo trideset.« On odgovori: »Ne ću to učiniti ako ih tamo nađem trideset.« ³¹I opet reče: »Ja sam se već usudio govoriti Gospodinu! Može biti da ih se tamo nađe samo dvadeset.« On odgovori: »Ne ću ih pogubiti ni zbog tih dvadeset.« ³²Tada reče: »Ah, ne ljuti se, Gospodine, ako samo još jednom progovorim! Može biti da ih se tamo nađe samo deset.« On odvrati: »Ne ću ih pogubiti ni zbog tih deset.« ³³Nato Gospodin ode, nakon što završi razgovor s Abrahamom, a Abraham se vrati kući.