# Knjiga Postanka 37

*Šarićev prijevod · Biblija Verbum · biblija.verbum.hr*

## Braća prodaju Josipa u Egipat

**1** Jakov se nastani u zemlji u kojoj su boravili njegovi oci kao došljaci, u kanaanskoj zemlji.
**2** Ovo je povijest Jakovljeve obitelji: Josip, mladić od sedamnaest godina, čuvao je ovce s braćom pomažući sinovima Bilhe i Zilpe, ženâ svoga oca. I Josip bi javljao ocu što bi se o njemu zlo govorilo.
**3** A Izrael je volio Josipa više nego sve svoje sinove jer mu se bio rodio u njegovoj starosti, i tako mu skroji dugačku haljinu.
**4** I kad su njegova braća vidjela da ga njihov otac više voli nego svu njegovu braću, zamrziše ga, te nisu mogli s njim ljubaznu riječ progovoriti.

**5** Jedanput usnu Josip san i pripovjedi ga svojoj braći. I oni ga još više zamrziše.
**6** On im je pripovijedao: » Čujte kakav sam imao san!
**7** Pomislite! Vezali smo snoplje u polju. I moj se snop uspravi i ostade stojeći, a vaši se snopovi postave uokolo i klanjaju se mojemu snopu.«

**8** Tada mu braća njegova rekoše: »Ti još hoćeš biti kralj nad nama i vladati nam?« Onda ga još više zamrziše zbog njegovih snova i njegovih riječi.

**9** Drugi put usnu opet san i pripovjedi ga svojoj braći. Reče: »Čujte! Usnuo sam opet san: Sunce, mjesec i jedanaest zvijezda meni su se klanjali.«
**10** Kad je to pripovjedio ocu i braći, ukori ga njegov otac i reče mu: »Kakav je to san što si ga imao? Zar da ja, tvoja mati i tvoja braća dođemo i da se pred tobom na tlo bacimo?«

**11** I otad su mu bila braća zavidna, ali otac je to pamtio.

**12** I kad jedanput njegova braća otiđoše da pasu očeve ovce kod Šekema,
**13** reče Izrael Josipu: »Braća tvoja čuvaju ovce kod Šekema. Dođi, poslat ću te njima!« On mu odgovori: »Evo me!«

**14** Tada mu reče: »Hajde i vidi kako je tvojoj braći i kako je stadu, i javi mi!« Tako ga posla iz doline hebronske, i on dođe u Šekem.

**15** I neki čovjek nađe ga gdje luta po polju i zapita ga: »Što tražiš?«

**16** On odgovori: »Tražim braću; pa reci mi gdje sad čuvaju stado!«

**17** Čovjek odgovori: »Otišli su dalje odavle; čuo sam gdje rekoše: Poći ćemo u Dotan.« I ode Josip za svojom braćom i nađe ih u Dotanu.
**18** Oni ga ugledaše izdaleka i, prije nego im se približi, skovaše lukavu osnovu protiv njega, da ga ubiju.

**19** Rekoše jedan drugomu: »Eno dolazi sanjar!
**20** Hajde da ga bacimo u jedan zdenac, pa ćemo tad reći da ga je proždrla divlja zvijer. Vidjet ćemo što će biti od njegovih snova.«

**21** Kad je to čuo Ruben, pokuša ga izbaviti iz njihovih ruku i reče: »Ne ćemo ga ubijati.«
**22** I Ruben ih je nagovarao: »Ne prolijevajte krvi! Bacite ga tamo u zdenac u pustinji, ali ne dižite ruke na nj!« Tako ga htjede izbaviti iz njihove ruke i vratiti ga opet njegovu ocu.
**23** I čim Josip dođe k braći, svukoše Josipu haljinu, dugačku haljinu koju je imao na sebi,
**24** zgrabiše ga i baciše ga u zdenac. A bunar je bio prazan. Nije bilo u njemu vode.
**25** Tada sjedoše da ručaju. Kad podigoše svoje oči i pogledaše, a to dolazi gomila Jišmaelaca tamo od Gileada. Deve su im bile natovarene gumom, balzamom i smirnom; putovali su da to donesu u Egipat.

**26** Juda reče svojoj braći: »Kakva nam korist ako ubijemo brata i sakrijemo njegovu krv?
**27** Hajde da ga prodamo Jišmaelcima i da ne dižemo na nj ruke! Jer brat je naš, naše meso.« Braća pristadoše.
**28** I kad su trgovci midjanski prolazili, izvadiše Josipa iz zdenca i prodadoše Josipa Jišmaelcima za dvadeset srebrnjaka. Oni odvedoše Josipa u Egipat.

**29** Kad je Ruben opet došao k zdencu, nije više bilo Josipa u zdencu. On razdera svoje haljine,
**30** vrati sa k braći i reče: »Dječaka nema više ondje! Kamo ću ja sada?«
**31** A oni uzeše Josipovu haljinu, zaklaše jare i zamočiše haljinu u krv.

**32** Tada poslaše dugačku haljinu svojemu ocu i poručiše mu: »To nađosmo; vidi je li to haljina tvoga sina ili nije!«
**33** Kad ju on izbliza pogledao, povika: »Haljina je to moga sina. Divlja ga je zvijer proždrla! Rastrgan, rastrgan je Josip!«
**34** I Jakov rastrga svoje haljine i zaogrnu svoja leđa kostrijetom i tugovao je za sinom dugo vremena.
**35** Gledali su, doduše, svi sinovi i kćeri da ga utješe, ali se on nije dao utješiti i reče: »Ne! S tugom ću sići k svojemu sinu u carstvo mrtvih.« Tako ga je oplakivao njegov otac.

**36** A Midjanci ga prodadoše u Egipat Potifaru, dvoraninu faraonovu, zapovjedniku tjelesne straže.

---

Izvor: https://biblija.verbum.hr/postanak/37
Prethodno poglavlje: https://biblija.verbum.hr/postanak/36.md
Sljedeće poglavlje: https://biblija.verbum.hr/postanak/38.md
Knjiga: https://biblija.verbum.hr/postanak.md