Knjiga Postanka
37,33
Kad ju on izbliza pogledao, povika: »Haljina je to moga sina. Divlja ga je zvijer proždrla! Rastrgan, rastrgan je Josip!«
Kontekst
31 A oni uzeše Josipovu haljinu, zaklaše jare i zamočiše haljinu u krv.
32 Tada poslaše dugačku haljinu svojemu ocu i poručiše mu: »To nađosmo; vidi je li to haljina tvoga sina ili nije!«
33 Kad ju on izbliza pogledao, povika: »Haljina je to moga sina. Divlja ga je zvijer proždrla! Rastrgan, rastrgan je Josip!«
34 I Jakov rastrga svoje haljine i zaogrnu svoja leđa kostrijetom i tugovao je za sinom dugo vremena.
35 Gledali su, doduše, svi sinovi i kćeri da ga utješe, ali se on nije dao utješiti i reče: »Ne! S tugom ću sići k svojemu sinu u carstvo mrtvih.« Tako ga je oplakivao njegov otac.
