# Knjiga Postanka 43

*Šarićev prijevod · Biblija Verbum · biblija.verbum.hr*

**1** Ali je glad teško pritiskivala zemlju.
**2** Kad potrošiše sve žito što su ga bili donijeli iz Egipta, reče im otac: »Idite još jedanput onamo i kupite nam opet nešto žita!«
**3** Juda mu odvrati: »Onaj čovjek nam je zaprijetio: Ne dolazite mi na oči ako ne bude s vama vaš brat.
**4** Ako dakle pustiš s nama našega brata, poći ćemo i kupit ćemo ti žita.
**5** A ako ga ne pustiš s nama, onda ne idemo tamo; jer nam onaj čovjek reče: Ne dolazite mi na oči ako ne bude s vama vaš brat!«

**6** Tada reče Izrael: »Zašto mi učiniste tu muku i kazaste tome čovjeku da imate još jednoga brata?«

**7** Odgovoriše: »Čovjek se potanko raspitivao za nas i za naš rod i zapitao je: Je li vam još živ otac? Imate li još kojega brata? Mi mu odgovorismo na njegova pitanja. Jesmo li mogli znati da će zahtijevati od nas: Dovedite ovamo brata?«

**8** A Juda zamoli svojega oca Izraela: »Pusti dječaka sa mnom! Tada ćemo se zaputiti i otići tamo, da ostanemo na životu i ne poumremo mi, ti i naša djeca.
**9** Ja sam jamac za njega. Iz mojih ruku išti ga! Ako ti ga ne dovedem natrag i ne stavim ti ga pred oči, bit ću ti kriv dok sam živ.
**10** Da nismo tako dugo oklijevali, dosad bismo se sigurno već dva puta vratili.«

**11** Tada im reče njihov otac Izrael: »Kad mora biti, onda učinite ovo: uzmite što najljepše ima u ovoj zemlji u svoje vreće i ponesite onome čovjeku na dar, nešto balzama i nešto meda, gume i smirne, urme i badema.
**12** A novaca uzmite sa sobom dvaput toliko; jer novce što su se našli odozgo u vašim vrećama morate opet sa sobom uzeti. Možda je posrijedi zabuna.
**13** I svog brata uzmite sa sobom! Pa se zaputite i otiđite opet k onome čovjeku!
**14** Svemogući Bog neka dadne da nađete milost u onoga čovjeka, i da vam on pusti vašega brata i Benjamina! A ja sam sad opet bez djece, kao što sam nekoć bio!«

**15** Tada uzeše ljudi taj dar i dvaput toliko novaca, uzeše sa sobom i Benjamina, podigoše se, otiđoše u Egipat i stupiše pred Josipa.
**16** I kad Josip vidje Benjamina s njima, zapovjedi upravitelju svoje kuće:  
»Odvedi te ljude u kuću, zakolji jedno marvinče i spremi ručak; jer će ti ljudi o podne jesti sa mnom.«

**17** Učini čovjek kako mu je Josip bio zapovjedio, i odvede ljude u Josipovu kuću.
**18** A ljudi se pobojali kad su bili vođeni u Josipovu kuću, te pomisliše: »Zbog novca što je prvi put bio natrag stavljen u naše vreće vode nas ovamo unutra, da nas optuže i domognu se nas i naših magaraca, te nas onda zarobe.«
**19** Zato pristupiše k upravitelju Josipove kuće, progovoriše mu na kućnim vratima
**20** i rekoše:  
»Molimo, gospodaru! Mi smo već jedanput došli ovamo da kupimo žita.
**21** Kad dođosmo u prenoćište i otvorismo svoje vreće, nađoše se novci svakoga od nas odozgo u vreći, naši novci po punoj svojoj težini. To mi sad donosimo natrag.
**22** A imamo sa sobom i druge novce, da kupimo žita. Ne znamo tko nam je to stavio naše novce u naše vreće.«

**23** On odgovori: »Budite mirni! Ništa se ne bojte! Bog vaš i Bog oca vašega tajno je stavio blago u vaše vreće. Novce sam vaše primio u redu.« Tada im izvede Šimuna.

**24** Nato uvede ljude u Josipovu kuću, donese im vode da u njoj operu sebi noge, a njihovim magarcima položi sijeno.
**25** Uto oni pripraviše dar, prije nego Josip dođe u podne, jer su bili čuli da će oni ondje ručati.
**26** Kad Josip dođe u kuću, izručiše mu u kući dar što ga ponesoše sa sobom, i pokloniše mu se sve do zemlje.

**27** On ih upita za zdravlje i reče: »Kako je vaš stari otac za koga mi govoraste? Je li još živ?«

**28** Odgovoriše: »Dobro je sluga tvoj, naš otac; još je živ.« Pritom se duboko nakloniše.
**29** Kad on pogleda naokolo, ugleda svojega brata Benjamina, sina svoje majke.  
On upita: »Je li vam to najmlađi brat, za kojega mi govoriste?« I pridoda: »Bog neka ti udijeli milost svoju, sinko moj!«
**30** Tada se Josip brzo prekine; jer je bio pred bratom duboko ganut, i bilo mu je da udari u plač. Uđe stoga u unutarnju sobu i tamo se isplaka.
**31** Nakon što se umio, izađe opet van i zapovjedi, silom se svladavajući: »Nosite jelo!«

**32** Tada donesoše njemu i njima posebno, i Egipćanima, koji su jeli s njim, posebno; jer Egipćani ne smiju jesti s Hebrejima zato što je to Egipćanima nečisto.
**33** Sjedili su pred njim: od najstarijega do najmlađega, točno po dobi razmješteni. Zato su se ljudi pogledali začuđeno.
**34** On im dade nositi od jela što su stajala pred njim. Dio koji zapade Benjamina bio je pet puta tako velik kao dio svih drugih. Oni su pili s njim i bili su dobre volje.

---

Izvor: https://biblija.verbum.hr/postanak/43
Prethodno poglavlje: https://biblija.verbum.hr/postanak/42.md
Sljedeće poglavlje: https://biblija.verbum.hr/postanak/44.md
Knjiga: https://biblija.verbum.hr/postanak.md