Prva knjiga o Kraljevima
2,30
Benaja ode u šator Gospodnji i reče mu: »Ovako glasi zapovijed kraljeva: Iziđi!« A on odgovori: »Ne ću, ovdje hoću umrijeti.« I Benaja javi kralju: »Tako mi je rekao Joab i tako mi je odgovorio.«
Kontekst
28 Vijest o tome dođe i do Joaba. Kako se Joab bio priključio Adoniji, premda uz Abšaloma nije bio pristao, uteče Joab u Gospodnji šator i uhvati se za rogove žrtvenika.
29 Kad javiše kralju Salomonu: »Joab je utekao u Gospodnji šator i stoji na žrtveniku«, posla Salomon Benaju, sina Jojadina, i zapovjedi: »Idi i pogubi ga!«
30 Benaja ode u šator Gospodnji i reče mu: »Ovako glasi zapovijed kraljeva: Iziđi!« A on odgovori: »Ne ću, ovdje hoću umrijeti.« I Benaja javi kralju: »Tako mi je rekao Joab i tako mi je odgovorio.«
31 Tada mu zapovjedi kralj: »Čini kako je rekao! Pogubi ga i pokopaj ga, da tako skineš s mene, i s kuće mojega oca krv koju je prolio Joab bez razloga!
32 Neka Gospodin pusti da njegova krv padne natrag na njegovu glavu, jer je mačem ubio dva čovjeka koji su bili pošteniji i bolji od njega, a da za to nije znao moj otac David: Abnera, sina Nerova, vojskovođu Izraelova, i Amasu, sina Jeterova, vojskovođu Judina.
