Šaul postaje kralj

¹Samuel uze uljanicu, izli mu ulje na glavu, poljubi ga i reče: »Ovim te pomaza Gospodin za kneza nad svojim vlasništvom. ²Kad sada odeš od mene, naći ćeš u Selsahu kod groba Rahelina, na Benjaminovoj međi, dva čovjeka koji će ti reći: Magarice što si ih išao tražiti, nađene su. Otac tvoj ne misli više na magarice. Ali se zabrinuo za vas i kaže: Šta ću činiti zbog sina? ³Kad onda odeš dalje i dođeš do hrasta Tabora, tamo će te sresti tri čovjeka koji idu k svetištu u Betel. Jedan nosi tri jareta, drugi tri kruha, a treći mješinu vina. ⁴Oni će te pozdraviti i ponuditi ti dva kruha. Primi ih od njih. ⁵Kad onda stigneš u Gibeu Božju, gdje je filistejska straža, tamo ćeš na ulasku u grad sresti četu proroka. Oni dolaze s gore. Pred njima se razliježu harfe, bubnjevi, frule i citare. Oni su sami u zanosu. ⁶Tada će Duh Gospodnji doći na te. Ti ćeš s njima pasti u zanos i pretvoriti se u drugoga čovjeka. ⁷Kad se ti znaci ispune na tebi, onda čini što tvoja snaga može činiti; jer je Bog s tobom. ⁸Tada siđi prije mene u Gilgal! Ja ću doći k tebi da prinesem žrtve mirotvorne. Čekaj sedam dana, dok ne dođem k tebi i ne priopćim ti što imaš činiti!« ⁹Kad on okrenu leđa da ode od Samuela, preokrenu mu Bog srce, i svi se oni znaci zbiše još istoga dana. ¹⁰Kada dođoše tamo u Gibeu, srete ga četa proroka, i dođe na nj Duh Božji, tako da on među njima pade u zanos. ¹¹I kad vidješe svi koji su ga otprije poznavali kako je među prorocima pao u zanos, pitali su ljudi jedan drugoga: »Što se to dogodilo s Kišovim sinom? Je li i Šaul među prorocima?« ¹²Tada odvrati jedan čovjek otamo: »A tko li im je otac?« Tako nastade poslovica: »Je li i Šaul među prorocima?« ¹³Kad prestade njegov zanos i on dođe na goru, ¹⁴upita Šaulov stric njega i njegova momka: »Kamo ste išli?« On odgovori: »Tražiti magarice. Kad vidjesmo da ih nigdje nema, odosmo k Samuelu.« ¹⁵Stric Šaulov zamoli ga: »Pripovijedaj mi što vam je rekao Samuel!« ¹⁶Šaul odvrati svojem stricu: »Kazao nam je da su magarice nađene.« Što mu je Samuel rekao o kraljevskoj časti ne kaza mu. ¹⁷Jednoga dana, kad je Samuel bio sazvao narod Gospodinu u Mispu, ¹⁸reče on sinovima Izraelovim: »Ovako veli Gospodin, Bog Izraelov: Ja izvedoh Izraela iz Egipta i izbavih vas iz ruku Egipćana i svih kraljevstava koja su vas tlačila. ¹⁹A vi sada odbacujete svog Boga, koji vas je izbavljao od svih nevolja i tjeskoba, kad zahtijevate od njega: Postavi kralja nad nama! Sada dakle stanite pred Gospodinom po svojim plemenima i tisućama!« ²⁰Kad je Samuel priveo sva plemena Izraelova, pade ždrijeb na pleme Benjaminovo. ²¹Potom privede pleme Benjaminovo po negovim rodovima, i pade ždrijeb na Merijev rod. Tada pade na Šaula, Kišova sina. Kad su ga tražili, ne mogoše ga naći. ²²Upitaše zato još jednom Gospodina: »Je li on uopće došao ovamo?« Gospodin odgovori: »Jest, sakrio se iza prtljage.« ²³Otrčaše i dovedoše ga. Kad stade usred naroda, bio je viši od svih drugih od ramena i dalje. ²⁴Samuel reče svemu narodu: »Vidite, njemu, koga je izabrao Gospodin, nijedan nije jednak u svemu narodu!« Tad stane narod klicati i povika: »Živio kralj!« ²⁵Samuel kaza narodu prava kraljevska, napisa ih u knjigu i stavi je pred Gospodinom. Potom Šaul raspusti sav narod, svakoga svojoj kući. ²⁶I Šaul se vrati k svojoj kući u Gabau. Četa onih, kojima Bog taknu srce, otprati ga. ²⁷A neki nevaljali ljudi rekoše: »Što nam taj može pomoći?« Oni su ga prezirali i nisu mu donijeli nikakva dara. Ali se on napravi, kao da nije opazio ništa.