Prva knjiga o Samuelu
14,27
Samo Jonatan nije bio čuo da je njegov otac izrekao prokletstvo nad narodom. I on pruži vršak štapa, što ga je držao u ruci, umoči ga u jedan medeni sàt i primače svoju ruku ustima. I zasjaše mu opet oči.
Kontekst
25 I dođe sva vojska u jednu šumu. Tamo je bilo meda na slobodnom polju.
26 Kad vojska dođe k saću što je bilo puno meda, nitko ipak ne prinese ruke k svojim ustima jer su se ljudi bojali prokletstva.
27 Samo Jonatan nije bio čuo da je njegov otac izrekao prokletstvo nad narodom. I on pruži vršak štapa, što ga je držao u ruci, umoči ga u jedan medeni sàt i primače svoju ruku ustima. I zasjaše mu opet oči.
28 A jedan od vojnika okrenu se k njemu i reče: »Tvoj je otac izrekao prokletstvo nad narodom: Proklet neka je čovjek koji danas uzme nešto k sebi!« Ljudi su naime bili iznemogli.
29 Jonatan odvrati: »Moj otac svaljuje zemlju u nesreću. Eto vidite kako mi zasjaše oči jer okusih malo toga meda.
