# Prva knjiga o Samuelu 20

*Šarićev prijevod · Biblija Verbum · biblija.verbum.hr*

## David i Jonatan

**1** A David pobježe iz proročke kuće u Rami i vrati se kući. On reče Jonatanu: »Što sam počinio? U čemu je moja krivnja i moj prekršaj protiv tvojega oca da me hoće ubiti?«

**2** On mu odvrati: »Sačuvaj Bože! Ne ćeš ti umrijeti. Eto, moj otac ne čini ništa: ni važno, ni nevažno, a da meni ne kaže. Zašto bi mi to tajio moj otac? Nema ništa od toga.«

**3** Ali mu David opet ustvrdi: »Tvoj otac zna veoma dobro da me ti voliš. Zato reče sebi: To ne treba doznati Jonatan, da se ne ražalosti. Ali tako živ bio Gospodin i ti, između mene i smrti samo je jedan korak!«

**4** Jonatan odvrati Davidu: »Ako što zaželiš, ja ću ti učiniti.«

**5** I David predloži Jonatanu ovo: »Znaš, sutra je mlađak mjesec. Tad moram sjediti s kraljem za stolom. Ali pusti me da idem: Sakrit ću se u polju do treće večeri.
**6** Opazi li tvoj otac da me nema, ti mu reci: David me je zamolio da može otići za svoj očinski grad Betlehem. Tamo je naime godišnja žrtva za svu njegovu obitelj.
**7** Ako kaže: Dobro, onda je miran tvoj sluga. Ako li se razgnjevi, onda znaj da je nesreća u njega zaključena stvar.
**8** Iskaži u savezu sa svojim slugom, ako je kakva krivnja na meni, ubij me ti, ali me ne izručuj svojemu ocu!«

**9** A Jonatan odvrati: »Bože sačuvaj! Ako doznam da je moj otac naumio na te svaliti nesreću, ja ću to tebi bez sumnje dojaviti.«
**10** David odvrati Jonatanu: »Tko će mi dojaviti ako ti je tvoj otac odgovorio što zlo za mene?«
**11** A Jonatan reče Davidu: »Hajde, iziđimo u polje!«  
Kad su obojica bili izišli u polje,
**12** reče Jonatan Davidu: »Gospodine, Bože Izraelov! Kad sutra u ovo doba ili prekosutra saznam od svojega oca da je dobro po Davida, i ako tad ne pošaljem k tebi i ne javim ti,
**13** neka Gospodin za to kazni Jonatana! Ako li otac moj bude naumio da na te svali nesreću, ja ću i to javiti i otpremit ću te. Otići ćeš u miru. Gospodin će biti s tobom, kao što je bio s mojim ocem.
**14** Ako ja onda još budem živ, iskaži mi milosrđe Gospodnje! A budem li već mrtav,
**15** ne uskrati nikada mojoj kući svoju naklonost, ni onda kad Gospodin istrijebi sve Davidove neprijatelje sa zemlje.
**16** Neka onda ima Jonatan savez s Davidovom kućom, a Gospodin neka se osveti Davidovim neprijateljima.«

**17** Tada se zakle Jonatan još jednom Davidu svojom ljubavlju prema njemu; jer mu je on bio odan srdačnom ljubavlju.

**18** Potom reče Jonatan: »Sutra je mlađak mjesec. Opazit će se da tebe nema, jer će tvoje mjesto ostati prazno.
**19** A prekosutra, istom, opazit će se da te nema. Tada pođi na mjesto gdje si se sakrio na dan onoga događaja, i sjedi tamo kod kamena!
**20** Ja ću odapeti tri strijele u njegovu blizinu, kao da gađam metu.
**21** Tada ću poslati momka rekavši: Idi, traži strijele! Viknem li onda momku: Strijele leže za tobom ovamo bliže, digni ih! – tada dođi jer nisi u opasnosti, i nema ništa, tako živ bio Gospodin!
**22** Ali viknem li momku: Strijele leže pred tobom tamo dalje! – tada idi, jer te šalje Gospodin.
**23** Za ovo što mi, ja i ti, rekosmo među sobom, Gospodin je svjedok između mene i tebe dovijeka.«

**24** Nato se David sakri u polju. Kad dođe mlađak mjesec, sjede kralj za gozbu.
**25** Kralj sjede na svoje obično mjesto, na mjesto uza zid. Jonatan je bio uzeo nasuprot mjesto, Abner je sjedio uz Šaula, a Davidovo mjesto je ostalo prazno.
**26** Šaul ne reče ništa onaj dan jer je mislio: »Nešto mu se dogodilo, bit će da nije čist, jer se nije dao očistiti.«

**27** A kad drugi dan iza mjeseca mlađaka ostade opet prazno Davidovo mjesto, upita Šaul svojega sina Jonatana: »Zašto Jišajev sin ne dođe na objed ni jučer ni danas?«

**28** Jonatan odgovori Šaulu: »David je od mene izmolio sebi dopust u Betlehem.
**29** Rekao je: Pusti me, jer imamo obiteljsku žrtvu u gradu. Pozvao me je moj brat. Ako mi, eto, hoćeš iskazati dobru uslugu, pusti me da odem i da posjetim svoju braću! Zato nije došao na kraljev objed.«

**30** Tada se razgnjevi Šaul na Jonatana i reče mu: »Ti izrode i nepokorni čovječe! Znam dobro da letiš za Jišajevim sinom, na porugu i sramotu svoju i svoje majke.
**31** Jer dokle živi na zemlji sin Jišajev, ne ćeš se utvrditi ni ti ni tvoje kraljevstvo. Odmah pošalji tamo i dovedi ga k meni; jer je on dijete smrti!«

**32** A Jonatan odgovori svom ocu Šaulu: »Zašto da umre? Što je skrivio?«

**33** Tada Šaul zavitla sulicu na nj, da ga probode. I upozna Jonatan da je njegov otac naumio ubiti Davida.
**34** Sav gnjevan ustade Jonatan od stola. Drugog dana mjeseca mlađaka nije jeo ništa; jer je tugovao za Davidom, kad ga je njegov otac bio izgrdio.

**35** Ujutro iziđe Jonatan u polje, kako je bio ugovorio s Davidom. Pratio ga je jedan mladi sluga.
**36** On reče sluzi: »Trči i nađi strijele koje odapinjem!« Dok je momak trčao, odapne on strijele preko njega.
**37** Kad momak dođe na mjesto na kojem su ležale strijele što ih je bio odapeo Jonatan, viknu Jonatan za momkom: »Strijele leže ispred tebe, tamo dalje!«
**38** Još viknu Jonatan za momkom: »Brže, pohitaj! Ne stoj!« Sluga Jonatanu podiže strijele i donese ih svojemu gospodaru.
**39** Sluga nije znao ništa, samo su Jonatan i David znali što je.
**40** Jonatan preda svoje oružje sluzi, koji je bio s njim, i reče mu: »Idi, odnesi to u grad!«
**41** Kad je sluga bio otišao, diže se David u pozadini, baci se ničice na zemlju na lice i pokloni se tri puta. Potom se poljubiše, i plakali su privijeni jedan uz drugoga; osobito je David plakao vrlo gorko.
**42** Tada Jonatan reče Davidu: »Idi u miru! Što smo obojica prisegli u ime Gospodnje, za to je Gospodin svjedok između mene i tebe, između mojih i tvojih potomaka, dovijeka!«

---

Izvor: https://biblija.verbum.hr/prva-samuelova/20
Prethodno poglavlje: https://biblija.verbum.hr/prva-samuelova/19.md
Sljedeće poglavlje: https://biblija.verbum.hr/prva-samuelova/21.md
Knjiga: https://biblija.verbum.hr/prva-samuelova.md