David u pećini Adulam

¹Tako David ode otamo i skloni se u pećinu Adulam. Kad to saznaše njegova braća i sva njegova obitelj, dođoše tamo k njemu. ²I okupiše se oko njega svi što su bili potlačeni, zaduženi i nezadovoljni, i on im posta poglavica. Jedno četiri stotine ljudi mu se pridruži. ³Otamo ode David u Mispu u Moapskoj i zamoli moapskog kralja: »Ne bi li smjeli moj otac i majka ostati kod vas, dok doznam što će Bog učiniti sa mnom?« ⁴Tako ih ostavi kod moapskog kralja. Oni ostaše kod njega, dok je David bio u gorskoj tvrđavi! ⁵A kad prorok Gad reče Davidu: »Nemoj ostati u gorskoj tvrđavi! Ustani i idi u zemlju Judinu!«, diže se David i ode u Heretsku šumu. ⁶Kad doču Šaul da su se pojavili David i ljudi što su bili s njim – Šaul je upravo sjedio u Gibei pod tamariskom na visini, sa sulicom u ruci, a sve njegove sluge stajale su oko njega – ⁷reče Šaul slugama koji su bili oko njega: »Čujte, sinovi Benjaminovi! Hoće li vam svima Jišajev sin darovati njive i vinograde, hoće li vas sve učiniti tisućnicima i stotnicima ⁸pa ste se svi urotili protiv mene i nitko mi nije dojavio kad se je moj sin složio sa sinom Jišajevim? Nitko se od vas nije sažalio nada mnom i dojavio kad je moj sin pobunio mojega slugu protiv mene, kao što je to sada.« ⁹Edomac Doeg, koji je stajao s dvoranima Šaulovim, uze riječ i reče: »Vidio sam gdje Jišajev sin dođe u Nob k Ahimeleku, Ahitobovu sinu. ¹⁰Ovaj upita za nj Gospodina i dade mu hrane. I dade mu mač Filistejca Golijata.« ¹¹Tada kralj dade dozvati svećenika Ahimeleka, sina Ahitubova, i svu njegovu obitelj, svećenike što su bili u Nobu. Kad svi oni dođoše kralju, ¹²reče Šaul: »Čuj, sine Ahitubov!« A on odgovori: »Evo me, gospodaru!« ¹³Šaul ga upita: »Zašto ste se urotili protiv mene, ti i Jišajev sin? Dao si mu kruha i mač i pitao si Boga za nj, tako da je on kao neprijatelj mogao izaći protiv mene, kao što je on to sada?« ¹⁴Ahimelek odvrati kralju: »Tko je između svih slugu tvojih tako pouzdan kao David? Zet kraljev, zapovjednik tvoje tjelesne straže, poštovan u tvojoj kući! ¹⁵Zar sam onoga dana prvi put pitao Boga za nj? Nipošto! Neka ipak kralj ne podmeće ništa svojemu sluzi i cijeloj njegovoj obitelji! Jer tvoj sluga nije od svega toga ništa znao.« ¹⁶Ali kralj odvrati: »Ti moraš umrijeti, Ahimeleče, ti i sva tvoja obitelj!«

Razorenje Noba

¹⁷I kralj zapovjedi slugama što su stajali oko njega: »Hajde! Pogubite Gospodnje svećenike! Jer su i oni pomogli Davidu i nisu mi javili, premda su znali da je on bio u bijegu.« Ali su se kraljeve sluge skanjivale podići ruku da pogube Gospodnje svećenike. ¹⁸Tada zapovjedi kralj Doegu: »Hajde! Pogubi ti svećenike!« I Idumejac Doeg pristupi i pogubi svećenike. Osamdeset i pet ljudi koji su nosili laneni oplećak pobi onoga dana. ¹⁹Svećenički grad Nob pobi on oštricom mača: ljude i žene, djecu i dojenčad, goveda, magarce i ovce pobi oštricom mača. ²⁰Samo jedan jedini sin Ahimeleka, Ahitubova sina, po imenu Ebjatar, uteče i pobježe Davidu. ²¹Ebjatar javi Davidu: »Šaul dade poubijati Gospodnje svećenike.« ²²Tada reče David Ebjataru: »Znao sam tada, kad je Idumejac Doeg bio tamo, da će on to izdati Šaulu. Ja sam kriv za sve ljudske živote u tvojoj obitelji. ²³Ostani kod mene! Ne boj se! Jer tko traži moj život, tražit će i tvoj. Kod mene si siguran.«