# Psalmi 102

*Šarićev prijevod · Biblija Verbum · biblija.verbum.hr*

## Molitva u nevolji progonstva

**1** Molitva potlačenoga koji očajava i pred Gospodom izlijeva svoju muku.

**2** Gospode, čuj moju molitvu  
i vapaj moj neka dođe k tebi!

**3** Ne sakrivaj svojega lica preda mnom  
u dan moje nevolje!  
Prigni svoje uho k meni,  
u dan kad te zazovem, brzo me usliši!

**4** Jer prolaze kao dim moji dani  
i kosti moje sagorijevaju kao ugarak.

**5** Kao pokošena trava vene ranjeno srce moje  
jer svoj kruh zaboravljam jesti.

**6** Od snažnih jecaja mojih  
prionu mi koža uz kosti.

**7** Sličan sam čaplji u pustinji,  
postadoh k'o sova na pustim razvalinama.

**8** Ja sam bez sna i osamljen,  
postadoh kao ptica na krovu.

**9** Svaki dan me grde moji neprijatelji,  
izrugaju me i proklinju.

**10** Jedem pepeo kao kruh  
i miješam svoje piće sa suzama

**11** zbog tvoje srdžbe i gnjeva,  
jer si me podigao i bacio.

**12** Dani su moji k'o oduljena sjena,  
a ja se sušim kao trava.

**13** A ti, Gospode, stoluješ dovijeka  
i spomen na te ostaje od koljena do koljena.

**14** Ti ćeš ustati i smilovati se Sionu;  
vrijeme je da mu se smiluješ, došao je čas!

**15** Jer tvoje sluge ljube njegovo kamenje,  
i njegove razvaline žaloste ih.

**16** Tada će se neznabošci bojati Gospodnjeg imena,  
svi kraljevi zemaljski tvoje slave

**17** kad Gospod opet sazda Sion  
i objavi se u slavi,

**18** uslišit će vapaj siromaha  
i ne će prezreti njihove molitve.

**19** Nek se napiše ovo za budući naraštaj,  
nanovo stvoren narod nek hvali Gospoda:

**20** »Jer Gospod je pogledao sa svoga uzvišenog Svetišta,  
s neba na zemlju gleda,

**21** da čuje jecanje zasužnjenih,  
da oslobodi sinove smrti;

**22** da se navješćuje na Sionu ime Gospodnje  
i njegova slava u Jeruzalemu,

**23** kad se zajedno skupe narodi  
i kraljevstva da služe Gospodu.«

**24** On putem slomi snagu moju,  
skratio je moje dane.

**25** Rekoh: »Bože moj, ne uzimaj me u polovini mojih dana!  
Tvoje godine traju za sva pokoljenja.«

**26** U početku utemeljio si zemlju,  
i nebo je djelo ruku tvojih.

**27** Oni će proći, a ti ostaješ.  
Svi će ostarjeti kao haljina;  
kao odjeću ti ih promijeniš i oni se raspadnu.

**28** A ti ostaješ isti  
i godine tvoje nemaju kraja.

**29** I sinovi tvojih slugu imat će prebivalište;  
njihovo potomstvo učvrstit će se pred tobom.

---

Izvor: https://biblija.verbum.hr/psalmi/102
Prethodno poglavlje: https://biblija.verbum.hr/psalmi/101.md
Sljedeće poglavlje: https://biblija.verbum.hr/psalmi/103.md
Knjiga: https://biblija.verbum.hr/psalmi.md