Vapaj u krajnjoj nevolji
1Upravitelju pjevačkoga zbora. Po napjevu: »Ljiljani …« Davidov.
2Spasi me, Bože, jer mi dođoše vode do grla.
3Propadoh u dubokom glibu gdje nozi nema oslonca! Tonem vodi u dubine, valovi me potapaju.
4Iznemogoh vičući, grlo mi se osušilo; oči mi se gase čekajući Boga mojega.
5Više nego kose na mojoj glavi ima onih koji me ni za što mrze; mnoštvo je mojih neprijatelja koji me nepravedno progone. Moram vraćati što nikada ne oteh.
6Bože, ti znaš moje bezumlje i moje krivnje nisu ti sakrivene.
7Tko se uzda u tebe, nek se ne postidi zbog mene, Gospodine, Gospode nad vojskama! Nek se ne posrame zbog mene oni koji traže tebe, Bože Izraelov!
8Jer zbog tebe podnosim porugu; sram pokriva moje lice.
9Postadoh tuđin svojoj braći, stranac sinovima svoje majke.
10Jer me izjeda revnost za tvoj Dom, pogrde onih koji ti se rugaju padoše na mene.
11Dok u postu gorko plakah, i to posta razlogom da me preziru.
12Oblačih vreću umjesto haljine i postadoh im za podsmijeh.
13Izrugivaše mi se koji sjede na vratima i pijanice pripijevaju o meni.
14A ja – svoju molitvu upravljam k tebi, Gospode; u vrijeme milosti, Bože, po svojoj velikoj dobroti usliši me vjernošću svoga spasenja!
15Izvuci me iz gliba da ne propadnem! Izbavi me od mojih mrzitelja i iz vode duboke!
16Nek me valovi ne preplave, neka me pučina ne proždre, nek bezdan ne sklopi nada mnom svoja usta!
17Usliši me, Gospode, jer je blago tvoje milosrđe; obrati se k meni u bogatom milosrđu!
18Ne sakrivaj svojega lica od svoga sluge: u tjeskobi sam, usliši me brzo!
19Približi se mojoj duši! Izbavi me! Zbog mojih neprijatelja oslobodi me!
20Ti znaš moju porugu, moj stid i moju sramotu. Svi moji neprijatelji tebi su pred očima.
21Od poruga se cijepa moje srce i bespomoćan postadoh; nadao sam se sažaljenju, ali uzalud; nadao sam se tješiteljima, ali ih ne nađoh.
22A oni mi staviše žuč u jelo i u mojoj žeđi me octom napojiše.
23Njihov stol neka im bude zamka, a njihove žrtvene gozbe stupica!
24Neka im potamne oči da ne vide! Njihova bedra oslabi za svagda!
25Izlij na njih svoju jarost; plamen tvojega gnjeva neka ih dostigne!
26Njihov stan neka opusti, u njihovim šatorima neka ne prebiva nitko!
27Jer koga si ti prekorio oni progone; govore o boli onih koje si ti ranio.
28Dodaj krivnje na njihove zločine, i ne daj im udjela u tvom spasenju.
29Nek budu izbrisani iz knjige života i nek ne budu zapisani među pravednicima!
30A ja sam jadan i žalostan. Tvoja pomoć, Bože, neka me zaštiti!
31Slavit ću pjesmom ime Božje i veličati ga zahvalnicom.
32To će se Gospodu bolje svidjeti no bik žrtveni, više od junca s rogovima i papcima.
33Vidite to, patnici, i veselite se! Vi koji tražite Boga, nek vam oživi srce!
34Jer uslišava Gospod uboge i ne prezire svojih zarobljenika.
35Neka mu nebo i zemlja pjevaju hvalu, more i sve što se miče u njemu.
36Jer Bog će spasiti Sion, obnovit će Judine gradove; i tu će stanovati, i posjedovat će ih.
37Potomci njegovih slugu baštinit će ga i oni koji ljube njegovo ime, prebivat će u njemu.
