Samson opustoši ljetinu Filistejaca i razbi tisuću magarećom čeljusti

¹Poslije nekoga vremena, u dane ječmene žetve, htjede Samson pohoditi svoju ženu i donese joj jare. Kad zamoli: »Htio bih ući k svojoj ženi u ložnicu«, ne dopusti mu njezin otac da uđe, ²nego odgovori: »Mislio sam da ti ona nije po volji. Zato je dadoh jednomu od tvojih svadbenih drugova. Ali njezina mlađa sestra još je ljepša od nje. Možeš je dobiti umjesto nje.« ³Samson im odgovori: »Ovaj put nisam Filistejcima odgovoran ako im učinim što zlo.« ⁴I ode Samson i uhvati trista lisica, uzme zublje, okrenu rep prema repu i stavi po jednu zublju između dva repa. ⁵Tada zapali zublje, pusti ih u žita Filistejaca i zapali tako snopove, biljke, vinograde i masline. ⁶Kad upitaše Filistejci: »Tko je to učinio?«, odgovoriše: »Samson, Timnjaninov zet, jer mu uze njegovu ženu i dade je jednomu od njegovih svadbenih drugova.« Tada odoše Filistejci i spališe nju i njezina oca. ⁷A Samson im reče: »Zato što to učiniste, ne ću prije mirovati dok vam se ne osvetim.« ⁸I udari sve koje stiže teškim udarima od listova do bedara. Potom ode i nastani se u pećini Etama. ⁹Tada izađoše Filistejci, utaboriše se u Judi i raširiše se kod Lehija. ¹⁰Kad Judeji upitaše: »Zašto ste izašli k nama?«, odgovoriše: »Izašli smo da uhvatimo Samsona i da mu učinimo kako je on nama učinio.« ¹¹Tada izađe tri tisuće ljudi od Jude k pećini Etama i upitaše Samsona: »Ne znaš li da su Filistejci naši gospodari? Što si nam to učinio?« On im odvrati: »Kako su oni učinili meni, tako ja učinih njima.« ¹²Oni mu rekoše: »Došli smo da te uhvatimo i da te predamo Filistejcima.« Samson ih zamoli: »Zakunite mi se da me ne ćete pogubiti!« ¹³Oni mu odgovoriše: »Ne ćemo, mi ćemo te samo uhvatiti i njima predati; ne ćemo te pogubiti.« Nato ga svezaše s dva nova užeta i odvedoše ga iz pećine. ¹⁴Kada on dođe u Lehi i Filistejci istrčaše pred njega vičući od radosti, tada dođe na njega Duh Gospodnji, i užeta na njegovim rukama postaše kao laneni konci što ih je spržio oganj, i spadoše sveze s njegovih ruku. ¹⁵On nađe magareću sirovu čeljust, pruži svoju ruku, prihvati je i pobi njom tisuću ljudi. ¹⁶Tada reče Samson: »Magarećom čeljusti pobih jednu hajdučku četu, dvije hajdučke čete, magarećom čeljusti pobih tisuću ljudi.« ¹⁷Kad je bio gotov, baci čeljust iz ruke. Otada nazvaše ono mjesto Ramat Lehi. ¹⁸Jer je bio jako žedan, zavapi Gospodinu i pomoli se: »Ti si dao da tvoj sluga dobije ovu veliku pobjedu. A sada moram umrijeti od žeđi i pasti u ruke neobrezanima.« ¹⁹Tada otvori Bog jednu kotlinu, kakve se mogu naći kod Lehija, i proteče iz nje voda. Kad se je napio, vrati mu se životni duh, i opet oživje. Zato se prozva onaj izvor En-Hakore. On je još u Lehiju do dana današnjega. ²⁰On je sudio u Izraelu za vremena filistejske vladavine, dvadeset godina.