Daljnja Gideonova povijest i smrt

¹Tada ga upitaše Efrajimovci: »Zašto si nam to učinio, te nas nisi pozvao kad si krenuo u boj protiv Midjanaca?« Tako su mu žestoko prigovarali. ²On im odvrati: »Pa što sam ja učinio kao vi? Nije li Efrajimovo pabirčenje bolje negoli Abiezerova berba? ³Vama je u ruke Bog dao midjanske knezove Oreba i Zeeba. Pa što sam ja učinio tako kao vi?« Na takve riječi umanji se njihova ljutnja na njega. ⁴Kad je Gideon bio došao na Jordan i prešao preko njega s tri stotine ljudi, koji su bili s njim, a bili su umorni od proganjanja, ⁵zamoli ljude iz Sukota: »Dajte, molim, kruha ljudima koji idu za mnom! Jer su umorni, a ja gonim midjanske kraljeve Zebaha i Salmunu.« ⁶A glavari iz Sukota odvratiše: »A imaš li Zebaha i Salmunu već u svojoj ruci, da moramo dati kruha tvojim ljudima?« ⁷Gideon odgovori: »Zato ću ja vama, kad mi Gospodin preda u ruke Zebaha i Salmunu, pomlatiti tjelesa trnjem i dračem iz pustinje.« ⁸Otamo ode u Penuel i zamoli ih isto tako. A ljudi iz Penuela dadoše mu isti odgovor kao ljudi iz Sukota. ⁹Tada zaprijeti i ljudima iz Penuela: »Kad se vratim zdrav, razvalit ću tu kulu.« ¹⁰A Zebah i Salmuna bili su u Karkoru sa svojom vojskom, oko petnaest tisuća ljudi. To su bili ostaci cijele vojske sinova Istoka; sto i dvadeset tisuća teško naoružanih ljudi bilo je palo. ¹¹Gideon ode dalje putem što su ga bili uzeli šatorski ljudi, istočno od Nobaha i Jogbohe, i napadne tabor. Tabor se je naime bio osjećao sigurnim. ¹²Zebah i Salmuna pobjegoše. A on nagnu za njima i uhvati obojicu midjanskih kraljeva, Zebaha i Salmunu. Sav tabor uništi. ¹³Nato se vrati Gideon, Joašov sin, iz boja s visine Hareša. ¹⁴On uhvati nekog mladića, koji je pripadao ljudima iz Sukota, i stade ga ispitivati. Ovaj mu popisa imena glavara i starješina u Sukotu, sedamdeset i sedam ljudi. ¹⁵Kad onda dođe k ljudima u Sukotu, reče: »Evo, ovdje su Zebah i Salmuna, zbog kojih mi se vi narugaste riječima: Imaš li Zebaha i Salmunu već u svojoj ruci, da moramo dati kruha tvojim umornim ljudima?« ¹⁶Tada uze starješine grada i trnja iz pustinje i drače i kazni time ljude iz Sukota. ¹⁷A kulu u Penuelu dade oboriti i ljude u gradu pobiti. ¹⁸Nato reče Zebahu i Salmuni: »Kakvi su bili ljudi što ih pobiste na Taboru?« Oni odgovoriše: »Takvi kao ti, svaki je izgledao kao kraljevski sin.« ¹⁹On reče: »To su bila moja braća, sinovi moje majke. Tako Gospodin bio živ! Da ste ih ostavili u životu, ne bih vas pogubio.« ²⁰Nato zapovjedi Jeteru, svom prvorođencu: »Ustani, pogubi ih!« Ali dječak ne izvuče svog mača, jer se je bojao, još je bio dječak. ²¹Tada zamoliše Zebah i Salmuna: »Ustani i pogubi nas! Jer kakav je čovjek, takva mu je snaga.« Gideon se diže i pogubi Zebaha i Salmunu. A mjesečiće, što su ih o vratu nosile njihove deve, uze sebi. ²²Potom zamoliše Izraelci Gideona: »Budi naš kralj, ti, tvoj sin i tvoj unuk! Jer ti si nas izbavio iz ruku Midjanaca.« ²³A Gideon im odvrati: »Ja ne mogu biti vaš kralj. Ni moj sin ne smije vladati nad vama. Gospodin je vaš kralj.« ²⁴Tada im reče Gideon: »Imam jednu molbu za vas. Neka mi svatko da prsten što ga je zaplijenio!« Oni su naime bili nosili zlatne prstenove, jer su bili Jišmaelci. ²⁵Odgovoriše: »Dat ćemo ti ih rado.« I rastrli su plašt, i svaki je bacao na nj svoje zaplijenjene prstenove. ²⁶Težina zlatnih prstenova, što ih je bio izmolio, bila je tisuću i sedam stotina šekela zlata, osim mjesečića, naušnica i grimiznih haljina, što su ih bili nosili Midjanski kraljevi, i osim lančića što su bili oko vrata njihovih deva. ²⁷Gideon dade od toga načiniti efod i postavi ga u Ofri, svojemu rodnom gradu. Ali svi Izraelci stadoše činiti tamo preljub. Tako je to bilo Gideonu i njegovoj kući zamka. ²⁸Midjanci su bili od Izraelaca tako poniženi da više nisu dizali svoje glave, i zemlja je bila mirna četrdeset godina, dok je živio Gideon. ²⁹Jerubaal, Joašov sin, ode i stanovao je u svojoj kući. ³⁰Gideon je imao sedamdeset tjelesnih sinova; jer je imao mnogo žena. ³¹I njegova priležnica u Šekemu rodi mu sina, kojemu dade ime Abimelek. ³²Gideon, Joašov sin, umre u dubokoj starosti. Pokopaše ga u grobu njegova oca Joaša u Ofri Abiezrejâ. ³³Kad umre Gideon, Izraelci opet stadoše činiti preljub s baalima i postaviše sebi Baal-Berita za boga. ³⁴Izraelovi sinovi nisu više pomišljali na Gospodina, Boga svojega, koji ih je bio izbavio iz ruku svih njihovih okolnih neprijatelja. ³⁵I nisu iskazivali zahvalnost kući Jerubaala Gideona za sva dobročinstva što ih je on bio učinio Izraelu.