Elizej iscjeljuje Naamana

¹Naaman, vojskovođa aramskoga kralja, bio je čovjek koji je svojem gospodaru mnogo vrijedio i bio vrlo ugledan, jer je po njemu Gospodin bio podijelio Aramejcima pobjedu. Ali taj čovjek, veliki junak, bio je gubav. ²A bili su Aramejci u jednom boju zarobili i odveli iz izraelske zemlje mladu djevojku. Ona je postala sluškinja kod Naamanove žene. ³Ona reče svojoj gospodarici: »O, kad bi moj gospodar bio kod proroka u Samariji! On bi ga onda iscijelio od njegove gube.« ⁴Tada ode Naaman i javi to svojemu gospodaru: »Tako i tako reče djevojka iz izraelske zemlje.« ⁵Aramejski kralj odvrati: »Dobro, odi tamo! Ja ću po tebi poslati pismo Izraelovu kralju.« Tako se on zaputi, uze sa sobom deset talenata srebra, šest tisuća šekela zlata i desetore svečane haljine ⁶i predade Izraelovu kralju pismo s ovim sadržajem: »S ovim pismom šaljem k tebi svoga slugu Naamana, da ga iscijeliš od njegove gube.« ⁷Kad je Izraelov kralj bio pročitao pismo, razdere svoje haljine i povika: »Zar sam ja Bog, koji može ubiti i život vratiti, pa ovaj šalje k meni da čovjeka oslobodim od njegove gube? Tu vidite jasno da on traži svađu sa mnom.« ⁸Kad sazna Elizej, Božji čovjek, da je Izraelov kralj razdro svoje haljine, posla kralju i poruči mu: »Zašto si razderao svoje haljine? Neka dođe k meni, da upozna kako postoji prorok u Izraelu!« ⁹Tako dođe Naaman s konjima i kolima i stade pred Elizejevim kućnim vratima. ¹⁰Elizej mu dade priopćiti preko jednoga glasnika: »Idi, okupaj se sedam puta u Jordanu, pa ćeš opet postati zdrav i čist!« ¹¹Naaman se na to ozlovolji, pođe i primijeti: »Mislio sam da će on sam izići, preda me stupiti, ime Gospodina, Boga svojega, zazvati, svoju ruku prema svetištu uzdignuti i tako gubu oduzeti. ¹²Nisu li Abana i Parpar, rijeke u Damasku, bolje od svih voda u Izraelu? Ne bih li postao čist kad bih se okupao u njima?« I on se okrenu i ode otamo pun gnjeva. ¹³Ali njegove mu sluge pristupiše i rekoše mu: »Poštovani oče, da je prorok tražio od tebe što teško, ti bi to sigurno učinio. Koliko bi više onda trebao učiniti samo ono što on od tebe traži: da se okupaš, pa da postaneš čist!« ¹⁴On dakle siđe k Jordanu i zaroni u nj sedam puta, po uputi Božjega čovjeka. I njegovo tijelo postane tako čisto kao tijelo maloga djeteta. ¹⁵Tada se vrati Božjem čovjeku sa svom svojom pratnjom. Kad dođe, stupi pred njega i reče: »Sad znam da na svoj zemlji nema Boga nego samo u Izraelu. Pa uzmi dar od svojega sluge!« ¹⁶Ali on odvrati: »Tako živ bio Gospodin, u čijoj sam službi, ne uzimam ništa.« I premda je na nj navaljivao, on ne htjede uzeti. ¹⁷Napokon zamoli Naaman: »Kad eto ne ćeš, a ono neka se meni, tvojemu sluzi, da ove zemlje koliko mogu ponijeti dvije mazge. Jer tvoj sluga ne će više prinositi žrtava paljenica i klanica nijednome drugom bogu osim Gospodinu. ¹⁸Ali Gospodin neka oprosti ovo tvojemu sluzi: Kad moj kraljevski gospodar uđe u Rimonov hram, da se tamo pokloni, i pritom se nasloni na moju ruku, onda neka bih se i ja smio pokloniti u Rimonovu hramu, kad se on pokloni u Rimonovu hramu. Neka bi to Gospodin oprostio tvom sluzi!« ¹⁹On mu odvrati: »Idi u miru!« Kad je on bio otišao od njega jedan komad puta, ²⁰pomisli Gehazi, sluga Božjega čovjeka Elizeja: »Gospodar je moj jeftino otpremio toga Aramejca Naamana i nije ništa uzeo od onoga što je on bio donio sa sobom. Tako živ bio Gospodin! Potrčat ću za njim i uzet ću nešto od njega.« ²¹I tako Gehazi otrča za Naamanom. Kad ga spazi Naaman gdje trči za njim, nagnu se s kola k njemu i upita ga: »Treba li što?« ²²On odgovori: »Jest, moj me gospodar šalje da ti kažem: Upravo sada dođoše k meni dva mladića iz Efrajimove gore, proročki učenici. Daj mi za njih talenat srebra i dvije svečane haljine!« ²³Naaman odvrati: »Ugodi mi i uzmi dva talenta!« I natjera ga i sveza dva talenta u dvije vreće, uz to dvije svečane haljine. On ih predade dvojici slugu. Oni su to nosili pred njim. ²⁴Kad on dođe na brdo, uze im to, ostavi u kući i otpusti ljude, koji onda odoše svojim putem. ²⁵Tada on uđe i stane pred svojega gospodara. Elizej ga upita: »Odakle dolaziš, Gehazi?« On odgovori: »Tvoj sluga nije bio izišao.« ²⁶Ali mu onaj reče: »Nisam li bio u duhu ondje kad se je netko iz svojih kola nagnuo k tebi? Nisi li ti uzeo novce da sebi nabaviš haljine, maslinike, vinograde, ovce i goveda, sluge i sluškinje? ²⁷I zato guba Naamanova neka prione vječno za te i za tvoje potomke!« I ostavi ga, a onaj posta bijel od gube kao snijeg.