Elizejev učenik pomazao Jehua za kralja

¹Prorok Elizej dozva k sebi jednoga od proročkih učenika i zapovjedi mu: »Opaši sebi bedra, uzmi ovu uljanicu sa sobom, pa idi u Ramot Gilead! ²Kad tamo dođeš, raspitaj se za Jehua, sina Jošafata, Nimšijeva sina! Odi tamo, odvedi ga od njegovih drugova i uvedi ga u najtajniju sobu! ³Uzmi onda uljanicu, izlij mu je na glavu i reci: Ovako govori Gospodin: Ovime te pomazujem za kralja nad Izraelom. Tada otvori vrata i odmah bježi!« ⁴Mladić – mladi čovjek bio je prorok – ode dakle u Ramot Gilead. ⁵Kad tamo dođe, upravo su zajedno sjedili zapovjednici vojske. On reče: »Imam nalog za tebe, zapovjedniče!« Jehu upita: »Za koga od svih nas?« On odgovori: »Za tebe, zapovjedniče!« ⁶Tada se on diže i uđe u kuću. I on mu izli ulje na glavu i reče mu: »Ovako govori Gospodin, Bog Izraelov: Pomazujem te za kralja nad Gospodnjim narodom, nad Izraelom. ⁷Ti ćeš istrijebiti kuću Ahaba, svojega gospodara. Tako hoću na Izebeli osvetiti krv svojih slugu, proroka, i krv svih slugu Gospodnjih. ⁸Sva će Ahabova kuća izginuti. Od Ahabovih rođaka iskorijenit ću sve što je muškog roda, dorasle i nedorasle u Izraelu. ⁹Učinit ću s Ahabovom kućom kao s kućom Jeroboama, sina Nebatova, i kao s kućom Baše, Ahijina sina. ¹⁰Izebelu će proždrijeti psi u jizreelskom polju, i nitko je ne će pokopati.« Potom otvori vrata i pobježe. ¹¹Kad Jehu iziđe k slugama svojega gospodara, upitaše ga: »Jesi li dobro? Zašto je došao taj smušenjak k tebi?« On im odgovori: »Znate čovjeka i ono što on govori.« ¹²A oni povikaše: »To su izgovori! Daj nam odgovor!« On odvrati: »Tako i tako mi je govorio, naime: Ovako govori Gospodin: Ja te pomazah za kralja nad Izraelom.« ¹³Odmah uzeše svi svoje plašteve, staviše mu ih pred noge, na gole stepenice, zatrubiše u trube i povikaše: »Jehu je kralj!« ¹⁴Tako se pobuni Jehu, sin Jošafata, Nimšijeva sina, protiv Jorama. Joram je bio branio Ramot Gilead sa svim Izraelom protiv Hazaela, aramskoga kralja. ¹⁵Tada se vratio kralj Joram, kako bi se liječio u Jizreelu od rana koje su mu bili zadali Aramejci u njegovu boju protiv Hazaela, aramskoga kralja. A Jehu reče: »Ako vam je pravo, neka nitko ne ostavlja grad potajno, da bi javio u Jizreel!« ¹⁶Tada Jehu sjedne u kola i odveze se u Jizreel. Jer je tamo ležao Joram bolestan, i Ahazja, Judin kralj, bio je došao tamo da bi posjetio Jorama. ¹⁷I kad stražar, koji je stajao na kuli u Jizreelu, ugleda Jehuovu četu kako dolazi, javi: »Vidim četu gdje dolazi.« Joram zapovjedi: »Uzmi konjanika, pošalji ga njima ususret, neka upita dolaze li u miru!« ¹⁸Konjanik mu dakle odjaha ususret i reče: »Kralj pita dolazite li u miru?« A Jehu mu odvrati: »Što je tebe briga dolazim li ja u miru? Okreni se i hajde za mnom!« Tada stražar javi: »Glasnik je stigao k njima, ali se ne vraća.« ¹⁹I posla drugoga konjanika. Kad dođe k njima, reče: »Kralj pita dolazite li u miru?« A Jehu odgovori: »Što je tebe briga dolazim li ja u miru? Okreni se i hajde za mnom!« ²⁰Stražar javi: »Glasnik je stigao k njima, ali se više ne vraća. Vožnja je kao vožnja Jehua, Nimšijeva unuka; jer vozi ovamo kao pomamljen.« ²¹I zapovjedi Joram da upregnu. I upregoše njegova kola, i Joram, Izraelov kralj, i Ahazja, Judin kralj, izvezoše se van, svaki na svojim kolima. Oni se odvezoše ususret Jehuu, i sastadoše se s njim na njivi Jizreelca Nabota. ²²Kad Joram ugleda Jehua, upita ga: »Dolaziš li u miru, Jehu?« On odgovori: »Kako da dolazim u miru kad još uvijek traju idolopoklonstva tvoje majke Izebele i mnoga njezina čaranja?« ²³Tada se Joram okrene i pobjegne. Ahazji doviknu: »Izdaja, Ahazja!« ²⁴Ali Jehu zategnu luk i pogodi Jorama u pleća, tako da mu strijela prođe kroz srce te pade u svojim kolima. ²⁵Tada zapovjedi Jehu svojemu zapovjedniku Bidkaru: »Uzmi i baci ga na njivu Jizreelca Nabota! Spomeni se kako smo nas dvojica jahali za njegovim ocem Ahabom, a Gospodin izreče protiv njega ovo: ²⁶Zaista, kako sam jučer vidio krv Nabotovu i krv njegovih sinova, kaže Gospodin, tako ću ti sigurno platiti na ovoj njivi, kaže Gospodin! Uzmi i baci ga sad na tu njivu, kao što je unaprijed kazao Gospodin!« ²⁷Kad to vidje Ahazja, kralj Judin, pobježe prema Bet Haganu. Ali ga potjera Jehu i povika: »Ubijte i njega!« Raniše ga u kolima na brdu Guru kod Jiblaama. Ali pobjegne u Megido. Tamo umre. ²⁸Sluge ga u kolima odvezoše u Jeruzalem i pokopaše ga kod njegovih otaca, u njegovoj grobnici u gradu Davidovu. ²⁹U jedanaestoj godini kraljevanja Jorama, Ahabova sina, kralj nad Judom postao je Ahazja. ³⁰Jehu je, bio međutim, došao u Jizreel. Kad je to čula Izebela, namaza sebi oči, nakiti svoju glavu, i gledala je van s prozora. ³¹Kad je Jehu ulazio na vrata, ona povika: »Je li dobro prošao Zimri, ubojica svog gospodara?« ³²Jehu pogleda prema prozoru i upita: »Tko je sa mnom, tko?« Tada pogledaše u nj dva ili tri dvoranina. ³³Njima on doviknu: »Bacite je dolje!« I baciše je. Krv njezina poprska zid i konje, i oni je izgaziše. ³⁴Kad je on onda bio ušao i jeo i pio, zapovjedi: »Vidite onu prokletnicu i pokopajte je, jer je kraljeva kći!« ³⁵Kad su otišli kako bi je pokopali, nađoše od nje samo još lubanju, noge i ruke. ³⁶Dođoše natrag i javiše mu. On reče: »Tako glasi riječ Gospodnja koju je izrekao preko svojega sluge Ilije, Tišbijca: U jizreelskom polju proždrijet će psi Izebelino meso. ³⁷Izebelino truplo bit će kao gnoj u jizreelskom polju, tako da se više ne može kazati: To je Izebela!«