Abšalomova buna

¹Poslije toga pribavi sebi Abšalom kolâ i konjâ i pedeset ljudi koji su trčali pred njim. ²Rano ujutro stajao bi Abšalom na putu kraj vrata. Svakoga koji je imao parnicu i koji je htio ići kralju na sud, Abšalom bi dozvao k sebi i upitao: »Iz kojega si grada?« ³Kad bi onaj tada odgovorio: »Sluga je tvoj iz toga i toga Izraelova plemena«, tada bi mu Abšalom rekao: »Eto, tvoja je stvar dobra i pravedna, ali te nema tko saslušati kod kralja.« ⁴Abšalom bi mu još rekao: »O, kad bi se mene postavilo za suca u zemlji! Svaki koji ima parnicu ili kakav pravni posao mogao bi doći k meni. Ja bih mu već pribavio njegovo pravo.« ⁵I kad bi mu tko pristupio da mu se pokloni, on bi pružio ruku te bi ga privukao k sebi i poljubio ga. ⁶Tako je činio Abšalom sa svim Izraelcima koji su dolazili kralju da im sudi. Tako je primamljivao Abšalom srca Izraelovih ljudi. ⁷Kad prođu četiri godine, reče Abšalom kralju: »Htio bih otići i u Hebronu izvršiti svoj zavjet što sam ga učinio Gospodinu. ⁸Jer kad sam boravio u Gešuru u Aramu, učini tvoj sluga ovaj zavjet: Ako da Gospodin da se vratim u Jeruzalem, prinijet ću Gospodinu žrtvu.« ⁹Kralj mu odgovori: »Idi s mirom!« I Abšalom se zaputi i ode u Hebron. ¹⁰Posla tajne glasnike svim Izraelovim plemenima i poruči im: »Čim čujete da su trube zatrubile, povičite: Abšalom je kralj u Hebronu!« ¹¹S Abšalomom ode i dvjesta ljudi iz Jeruzalema, koji su bili pozvani i koji su bezazleno pošli, a da nisu ništa znali. ¹²Abšalom dade dovesti na prinošenje žrtava i Gilonjanina Ahitofela, Davidova savjetnika, iz njegova grada Gilona. Tako dobi buna na snazi, i sve se više ljudi priključivalo Abšalomu.

Davidov bijeg

¹³Tada stiže k Davidu glasnik i javi mu: »Srca Izraelaca pristadoše uz Abšaloma.« ¹⁴Nato David zapovjedi svim svojim slugama koji su bili kod njega u Jeruzalemu: »Ustajte! Bježimo! Jer inače ne ćemo pobjeći od Abšaloma. Brže se spremite za put! Inače će on pohitati i dostići će nas, oborit će nas, oborit će na nas zlo i udarit će grad oštricom mača.« ¹⁵Sluge kraljeve odgovoriše kralju: »Sve će biti upravo onako kako želi gospodar i kralj! Mi smo tvoji pokorni sluge.« ¹⁶Tako ode kralj i sav dvor za njim. Samo kralj ostavi deset žena i priležnica, da čuvaju palaču. ¹⁷Kralj dakle ode i svi ljudi za njim. Kod posljednje se kuće zaustaviše. ¹⁸Svi njegovi sluge prođoše pokraj njega. Svi Kerećani i Pelećani, svi Gićani, šest stotina ljudi, koji su bili pošli za njim iz Gata, prođoše pokraj njega. ¹⁹Itaju Gićaninu kralj reče: »Zašto ćeš i ti ići s nama? Vrati se i ostani kod kralja! Pa ti si stranac i sam si prognan iz svoje domovine. ²⁰Jučer si došao, a danas da te uzmem da se s nama potucaš i ne znaš kamo ja idem? Vrati se i odvedi natrag svoje zemljake! Zdravo i sretno!« ²¹Ali Itaj odvrati kralju: »Tako živ bio Gospodin, i tako živ bio moj gospodar i kralj! Ondje gdje bude moj Gospodin i kralj, bilo na smrt ili na život, bit će i tvoj sluga!« ²²Tada reče David Itaju: »Dobro, prođi.« I tako prođe Itaj Gićanin sa svim svojim ljudima i sa svom pratnjom što je bila s njim. ²³Sve je pučanstvo plakalo iza glasa dok su svi ljudi prolazili. Nato prijeđe kralj preko potoka Kidrona, a i sav narod prijeđe prema pustinji. ²⁴Sadok je bio kod njega sa svim levitima što su nosili kovčeg zavjeta Božjega. Oni spustiše kovčeg Božji, i Ebjatar je žrtvovao sve dok sav narod nije izišao iz grada. ²⁵Potom kralj reče Sadoku: »Nosi kovčeg Božji natrag u grad! Ako nađem milost u očima Gospodnjim, on će me dovesti natrag, i dat će mi da opet vidim njega i njegov stan. ²⁶Ako rekne: Nisi mi po volji, ja se podvrgavam. Neka učini sa mnom što mu se čini dobro!« ²⁷Tada reče kralj svećeniku Sadoku i ovo: »Ti to razumiješ, vrati se u grad s dva vaša sina: tvoj sin Ahimaas i Jonatan, Ebjatarov sin! ²⁸Evo, ja ću čekati na gazovima pustinje dok ne dođe vaš glasnik i ne donese mi vijest.« ²⁹Tada Sadok i Ebjatar odnesoše kovčeg Božji natrag u Jeruzalem i ostadoše tamo. ³⁰A David se penjao uz Maslinsku goru. Plačući i pokrivene glave išao je gore. Bos je hodao otamo. I svi ljudi koji su bili s njim pokrili su svoje glave. Jednako plačući, penjali su se gore. ³¹Kad javiše Davidu da je Ahitofel među buntovnicima kod Abšaloma, David povika: »O Gospodine, obezumi Ahitofelov savjet!?« ³²Kad je David bio došao na vrh gore, gdje je bio običaj častiti Boga, susretne ga iznenada Arčanin Hušaj razdrte haljine i glave posute prahom. ³³David mu reče: »Ako pođeš sa mnom, samo si mi na teret. ³⁴Ali ako se vratiš u grad i kažeš Abšalomu: Sluga sam tvoj, kralju; kako sam prije bio sluga tvojemu ocu, tako sam sada sluga tebi! – onda možeš razbiti savjet Ahitofelov. ³⁵I svećenici Sadok i Ebjatar bit će tamo s tobom. Sve što čuješ iz kraljeve palače, priopći svećenicima Sadoku i Ebjataru! ³⁶Oni imaju tamo kod sebe svoja dva sina: Ahimaasa, Sadokova sina, i Jonatana, Ebjatarova sina. Po njima mi javljajte sve što čujete!« ³⁷I tako ode Davidov prijatelj Hušaj u grad, kad je Abšalom upravo ušao u Jeruzalem.