2. Samuelova 16 — Biblija Šarić

Siba izlazi pred Davida s hranom

¹David je bio upravo prekoračio vrh kad mu dođe ususret Siba, Meribaalov momak, s dva osedlana magarca. Oni su nosili dvjesta kruhova, sto suhih grozdova, sto korpa voća i mijeh vina. ²Kralj upita Sibu: »Što ćeš s tim?« Siba odgovori: »Magarci su za kraljevu obitelj, da jaše, kruhovi i voće da momci jedu, a vino da piju oni koji se umore u pustinji.« ³Kralj upita dalje: »Gdje je sin tvojega gospodara?« Siba odgovori kralju: »On je ostao u Jeruzalemu, jer je mislio: Danas će mi Izraelova kuća vratiti kraljevstvo mojega oca.« ⁴Tada reče kralj Sibi: »Tvoje neka bude sve što posjeduje Meribaal!« Siba odgovori: »Bacam se ničice. Našao sam milost u tvojim očima, gospodaru kralju!«

Šimej grdi Davida

⁵Kad je kralj David bio stigao u Bahurim, iziđe otamo čovjek od Šaulova roda, po imenu Šimej, Gerin sin; on se je približavao ružno psujući. ⁶Pritom je bacao kamenje na Davida i njegove sluge, na narod i ratnike s desne i s lijeve strane. ⁷Ovako je psovao Šimej: »Odlazi, odlazi, ti krvopijo, ti ništarijo! ⁸Sad donosi Gospodin na tebe krv Šaulove kuće, na čije si mjesto sebe učinio kraljem. Gospodin predaje kraljevstvo tvojemu sinu Abšalomu. Tebe je, eto, zadesila nesreća, jer si krvopija.« ⁹Tada reče Abišaj, Sarvijin sin, kralju: »Zašto da psuje ovaj mrtvi pas mojega gospodara i kralja? Pusti me da mu skinem glavu!« ¹⁰Ali mu kralj odvrati: »Što ja imam s vama, Sarvijini sinovi? Kad on tako psuje i Gospodin ga nadahnuo: Psuj Davida!, tko smije onda pitati: Zašto tako činiš?«. ¹¹Tada reče David Abišaju i svim svojim slugama: »Kad mi moj tjelesni sin radi o glavi, a kako ne će ovaj Benjaminov sin? Pustite ga neka psuje; jer mu je to udahnuo Gospodin. ¹²Možda pogleda Gospodin na moju nevolju i da mi Gospodin sreću za psovku kojom sam danas udaren.« ¹³I tako je David sa svojim ljudima išao dalje. A Šimej je išao pokraj gore naprema njemu i jednako ga psovao, nabacivao se kamenjem na njega i zasipao ga prašinom. ¹⁴Napokon dođe kralj, sa svim narodom koji ga je pratio, do cilja umoran. Tamo se odmori.

Abšalomovo rodoskvrnuće

¹⁵Međutim je Abšalom sa svim Izraelcima bio stigao u Jeruzalem; Ahitofel ga je pratio. ¹⁶Kad Arčanin Hušaj, Davidov prijatelj, dođe k Abšalomu, povika Hušaj Abšalomu: »Živio kralj! Živio kralj!« ¹⁷Abšalom odvrati Hušaju: »Je li to tvoja vjernost prema tvom prijatelju? Zašto nisi otišao sa svojim prijateljem?« ¹⁸A Hušaj odgovori Abšalomu: »Ne, nego koga Gospodin i narod i svi Izraelci izabraše, njegov sam ja, i kod njega ću ostati. ¹⁹I drugo: Kome da služim? Zar ne njegovu sinu? Kako sam služio tvojemu ocu, tako ću služiti i tebi.« ²⁰Kad je Abšalom zahtijevao od Ahitofela: »Dajte mi svoj savjet što da činimo«, ²¹odgovori Ahitofel Abšalomu: »Uđi k priležnicama svog oca, što ih je ostavio da čuvaju palaču! Kad čuje sav Izrael da si se posve zavadio sa svojim ocem, ohrabrit će se svi tvoji privrženici.« ²²I tako razapeše Abšalomu šator na krovu, i Abšalom uđe pred očima svega Izraela k priležnicama svojega oca. ²³Savjet naime što bi ga dao Ahitofel, vrijedio je tada toliko kao da bi tko upitao Boga. Toliko je vrijedio svaki savjet Ahitofelov i Davidu i Abšalomu.