David, kralj nad Judinim plemenom

¹Nato upita David Gospodina: »Moram li otići u koji Judin grad?« Gospodin mu odgovori: »Otiđi!« David dalje upita: »Kamo da odem?« Odgovori mu: »U Hebron.« ²David ode onamo sa svoje dvije žene, Ahinoamom iz Jizreela i Abigajilom, Nabalovom ženom, iz Karmela. ³I vojnike, koji su bili s njim, pusti da idu s njim, svakoga sa svojom obitelji. Oni se nastaniše u gradovima Hebrona. ⁴Tada dođoše Judeji i pomazaše ondje Davida za kralja nad kućom Judinom. I kad javiše Davidu: »Ljudi od Jabeša u Gileadu pokopaše Šaula«, ⁵posla David poslanike k ljudima od Jabeša u Gileadu i poruči im: »Da ste blagoslovljeni od Gospodina što Šaulu, svom gospodaru, iskazaste tu ljubav i pokopaste ga! ⁶Pa neka Gospodin iskaže i vama ljubav i vjernost! A i ja ću vam iskazati dobru uslugu, jer ste to učinili. ⁷A sada budite srčani i pokažite se kao hrabri ljudi; jer Šaul, vaš gospodar, jest doduše mrtav, ali zato je Judino pleme pomazalo mene za svojega kralja.«

Išbaal, kralj nad ostalim plemenima

⁸Abner, Nerov sin, vojskovođa Šaulov, uze Išbaala, Šaulova sina, odvede ga u Mahanajim ⁹i učini ga kraljem nad Gileadom, Ašeranima, Jizreelom, Efrajimom, Benjaminom i svim Izraelom. ¹⁰Išbaal, Šaulov sin, imao je četrdeset godina kad je postao kralj nad Izraelom. Vladao je samo dvije godine. Uz Davida pristajalo je samo Judino pleme, ¹¹a David je bio kralj u Hebronu nad Judinim plemenom sedam godina i šest mjeseci. ¹²Iz Mahanajima iziđe Abner, Nerov sin, s ljudima Išbaala, Šaulova sina, u Gibeon. ¹³I iziđoše Joab, Sarvijin sin, i ljudi Davidovi. Sretoše se kod jezera u Gibeonu. Jedni se utaboriše s ove strane, drugi s one strane jezera. ¹⁴Tada doviknu Abner Joabu: »Neka se momci poigraju boja pred nama!« Joab odgovori: »Neka se pokažu!« ¹⁵Postaviše se i stupiše jedni prema drugima: dvanaest od Benjamina, od strane Išbaala, Šaulova sina, i dvanaest od Davidovih ljudi. ¹⁶Svaki uhvati drugoga za glavu i zari protivniku mač u bok. Tako popadaše svi zajedno. Zbog toga se prozva ono mjesto »Polje neprijateljâ.« Ono leži kod Gibeona. ¹⁷I zametnu se onoga dana veoma žestok boj. Davidovi ljudi potukoše Abnera i Izraelce. ¹⁸Bila su ondje i tri Sarvijina sina, Joab, Abišaj i Asahel. Asahel je bio brzonog kao srna u polju. ¹⁹I kad je Asahel potjerao Abnera, a da se nije osvrnuo ni desno ni lijevo od Abnera, ²⁰obazre se Abner i upita: »Jesi li Asahel?« On odgovori: »Ja sam.« ²¹Tada ga zamoli Abner: »Osvrni se desno ili lijevo, uhvati jednoga od tih mladih ljudi i uzmi sebi odoru!« Ali Asahel ne htjede odstupiti od njega. ²²I Abner opet pozva Asahela: »Odstupi od mene! Zašto da te sastavim sa zemljom? Kako bih još mogao doći na oči tvojemu bratu Joabu?« ²³Ali on ne htjede odstupiti od njega. Tada mu Abner zari koplje u slabine, tako da je koplje izišlo nazad. On ondje pade i umre na mjestu. Svi koji dođoše na mjesto gdje pade i pogibe Asahel, ondje su se zaustavili. ²⁴Samo Joab i Abišaj potjeraše Abnera. Upravo zađe sunce kad stigoše do Gabaat-Ame, što leži prema Gebi na putu u pustinju Gibeon. ²⁵Tamo se skupiše Benjaminovi sinovi kod Abnera, svrstaše se u jednu četu i stadoše navrh jednoga brda. ²⁶I Abner doviknu Joabu: »Zar da mač vječno proždire? Ne vidiš li da će svršetak biti strašan? Zašto ne zapovjediš ljudima da se okane svoje braće.« ²⁷Joab odgovori: »Tako živ bio Bog, da ti nisi govorio, ljudi bi se još jutros bili povukli od proganjanja svoje braće.« ²⁸I zatrubi Joab u trubu. Odmah se zaustaviše svi ljudi, prestadoše dalje tjerati Izraelce i prekinuše boj. ²⁹Abner i njegovi ljudi išli su preko jordanske ravnice cijele one noći, prijeđoše Jordan, prođoše sav Bet Horon i dođoše u Mahanajim. ³⁰Kad je Joab bio odustao od proganjanja Abnera i skupio svu četu, nije bilo od Davidovih ljudi devetnaest momaka, i Asahel. ³¹Naprotiv su Davidovi momci pobili od Benjaminovih sinova i ostalih Abnerovih ljudi tri stotine i šezdeset momaka, koji izgiboše. ³²Asahela uzeše sa sobom i pokopaše ga u grobu njegova oca u Betlehemu. Joab i njegovi ljudi išli su cijele noći. Kad je osvanuo dan, bili su u Hebronu.