Proročanstvo o dobrom pastiru

¹Dođe mi riječ Gospodnja ovako: ²»Sine čovječji, prorokuj protiv Izraelovih pastira, prorokuj i reci njima, pastirima! Ovako veli svemogući Gospodin: Teško Izraelovim pastirima, koji pasu same sebe! Ne treba li da pastiri pasu stado? ³Trošite mlijeko i odijevate se vunom. Tovne životinje koljete, a stada ne napasate. ⁴Slabe životinje ne krijepite, bolesne ne liječite, ranjene ne zavijate, prognane ne dovodite natrag, izgubljene ne tražite, nego ih gazite žestinom i silom. ⁵Stado se moje rasipa, jer nema pastira, i svim divljim životinjama služi za hranu. Ono se rasipa: ⁶po svim gorama i na svakom visokom humu luta naokolo moje stado. Po svoj zemlji razasuto je moje stado. A nitko ga ne traži, nitko se ne brine za nj. ⁷Zato, pastiri, čujte Gospodnju riječ! ⁸Tako ja bio živ! – govori svemogući Gospodin. Budući da je moje stado postalo za grabež i za hranu divljim životinjama, i nije bilo pastira, i pastiri se moji nisu brinuli za moje stado, nego su moji pastiri napasali same sebe, a ne moje stado, ⁹zato, pastiri, čujte riječ Gospodnju! ¹⁰Ovako veli svemogući Gospodin: Evo, ja ću izići protiv tih pastira i iskat ću svoje stado iz njihove ruke. Učinit ću kraj njihovoj pastirskoj službi. Ne će više pastiri pasti same sebe. Otet ću svoje stado iz njihovih ralja. Ne će im više služiti za hranu. ¹¹Jer ovako veli svemogući Gospodin: Evo, ja ću se sam zauzeti za svoje stado i nadgledati ga. ¹²Kao što pastir nadgleda svoje stado, kad je kod svojih razasutih ovaca, tako ću i ja nadgledati svoje ovce i oslobodit ću ih iz svih mjesta, kamo su se razasuli kad je bilo mračno i tamno. ¹³Izvest ću ih iz naroda, i sakupit ću ih iz zemalja, i dovest ću ih natrag u njihovu zemlju. Vodit ću ih na pašu na Izraelovim gorama, u dolinama i po svim krajevima naseljenim u zemlji. ¹⁴Vodit ću ih na dobru pašu. Na visokim Izraelovim gorama bit će njihov pašnjak. Ondje će počivati na dobru pašnjaku i imat će masnu pašu na Izraelovim gorama. ¹⁵Ja ću sam pasti svoje stado i ja ću ih sam odmarati, govori svemogući Gospodin. ¹⁶Zalutale ću tražiti, odagnane dovesti natrag, ozlijeđene zaviti, bolesne okrijepiti i zdrave i jake čuvati. Past ću ih kako je pravo. ¹⁷A vi, stado moje – ovako govori svemogući Gospodin – vidite, ja ću tada suditi između ovce i ovce, između ovnova i jaraca. ¹⁸Zar vam nije dosta da pasete na najboljoj paši? Zar morate ono što još ostane od vaše paše pogaziti nogama? Zar vam nije dosta da pijete najčistiju vodu? Zar morate ono što ostane zamutiti nogama? ¹⁹Moraju li moje ovce popasti ono što pogaze vaša stopala, i piti ono što pomute vaše noge? ²⁰Zato im ovako veli svemogući Gospodin: Evo, ja ću sada suditi između debelih i mršavih ovaca. ²¹Budući da vi bokovima i ramenima potiskujete slabe ovce i rogovima ih bodete, dok ih ne istjerate van, ²²zato ću ja pomoći svome stadu da vam više ne bude plijen, i sudit ću između ovce i ovce. ²³Podignut ću im jednoga pastira koji će ih pasti, svojega slugu Davida; on će ih pasti i bit će im pastir. ²⁴I ja, Gospodin, bit ću njihov Bog, i moj sluga David bit će knez među njima. Ja, Gospodin, to sam rekao. ²⁵Učinit ću s njima Savez mira i divlje ću životinje istrijebiti iz zemlje, tako da u pustinji mogu stanovati sigurno i spavati po šumama. ²⁶Podijelit ću blagoslov njima i zemlji oko svoje gore i puštat ću dažd na vrijeme; blagoslovljen će to biti dažd. ²⁷Drveće će poljsko donositi svoje plodove i zemlja će davati svoj prirod. Stanovat će sigurno na svojoj grudi i spoznat će da sam ja Gospodin, kad slomim palice njihova jarma i izbavim ih iz ruke onih koji ih zarobiše. ²⁸Ne će više biti plijen narodima. Životinje ih ne će više jesti, nego će živjeti sigurno, i nitko ih ne će plašiti. ²⁹Učinit ću da im nikne obilat nasad. Nitko više u zemlji ne će umirati od gladi. Ne će više podnositi sramote od naroda. ³⁰Tada će spoznati da sam ja, Gospodin, njihov Bog, s njima i da su oni Izraelova Boga, moj narod, govori svemogući Gospodin. ³¹Jer vi ste moje stado, stado moje paše, vi ljudi, a ja sam vaš Bog, govori svemogući Gospodin.«