¹Bilo je pred blagdan Vazma. Isus je znao kako mu je došao čas da pođe s ovoga svijeta k Ocu. Tada on, koji je ljubio svoje što su bili na svijetu, zasvjedoči svoju ljubav do kraja. ²Bilo je za večerom. Već je bio đavao stavio namjeru u srce Judi, sinu Šimuna Iškariotskoga, da ga izda. ³Znajući da mu je Otac sve dao u ruke, i da je od Boga izišao i da k Bogu ide, Isus ⁴ustade od večere, skide svoju gornju haljinu, uze ručnik i njim se opasa. ⁵Tada uli vodu u umivaonik i poče prati noge učenicima i otirati ručnikom kojim je bio opasan. ⁶Tako dođe k Šimunu Petru. On mu reče: »Gospodine, zar ti da mi pereš noge?« ⁷Isus mu odgovori: »Što ja činim, ti ne znaš sada, ali ćeš poslije razumjeti.« ⁸Petar mu odvrati: »Nikad mi ti ne ćeš oprati noge!« Isus mu odgovori: »Ako te ne operem, ne ćeš imati dijela sa mnom.« ⁹Reče mu Šimun Petar: »Onda, Gospodine, ne samo moje noge, nego i ruke i glavu.« ¹⁰Isus mu reče: »Tko je opran, ne treba nego samo noge oprati, onda je sav čist. I vi ste čisti, ali ne svi.« ¹¹Budući da je znao za svog izdajnika, reče: »Niste svi čisti.« ¹²A kad im je oprao noge, uzeo svoju gornju haljinu i opet sjeo za stol, reče im: »Znate li što vam ja učinih? ¹³Vi zovete mene Učiteljem i Gospodinom, i pravo velite jer to jesam. ¹⁴Kad dakle ja, Gospodin i Učitelj, oprah vama noge, i vi trebate jedan drugome noge prati. ¹⁵Jer vam dadoh primjer da i vi tako činite kao što ja učinih vama. ¹⁶Zaista, zaista kažem vam: Nije sluga veći od svoga gospodara, niti je poslanik veći od onoga koji ga je poslao. ¹⁷Kad to znate, bit ćete blaženi, ako to činite. ¹⁸Ne kažem za sve vas. Ja znam koje izabrah. Ali se Pismo treba ispuniti: Koji sa mnom jede kruh, podiže svoju petu na me. ¹⁹Već vam sada kažem; prije nego se dogodi, da kad se dogodi, vjerujete da ja jesam. ²⁰Zaista, zaista kažem vam: Tko primi onoga koga ja pošaljem, mene prima; a tko prima mene, prima onoga koji mene posla.«

Judina izdaja

²¹Poslije tih riječi bi Isus potresen u duhu i posvjedoči: »Zaista, zaista kažem vam: Jedan između vas će me izdati.« ²²Tada su učenici pogledali jedan drugoga, jer nisu znali za koga govori. ²³A jedan od njegovih učenika, kojega je Isus ljubio, ležao je uz Isusa. ²⁴Njemu dade znak Šimun Petar neka upita za koga to govori. ²⁵A on, naslonjen na Isusove grudi, upita: »Gospodine, tko je to?« ²⁶Isus odgovori: »Onaj je kome ja umočim zalogaj i pružim.« I umoči zalogaj i dade ga Judi Šimuna Iškariotskoga. ²⁷I po zalogaju uđe u njega sotona. Isus mu još reče: »Što činiš, čini brzo!« ²⁸Nitko od onih što su sjedili za stolom nije razumio zašto mu to reče. ²⁹Neki su mislili – budući da je u Jude bila kesa – da mu Isus reče: »Kupi što nam treba za blagdan« ili da dade što siromasima. ³⁰Kad je on uzeo zalogaj, odmah izađe. Bila je noć.

Nova zapovijed

³¹Kad je on izašao, reče Isus: »Sad je proslavljen Sin Čovječji, i Bog je proslavljen u njemu. ³²Ako je Bog proslavljen u njemu, i Bog će njega proslaviti u sebi, i odmah će ga proslaviti. ³³Dječice, još sam malo s vama. Tražit ćete me; ali kako već rekoh Židovima: Kamo ja idem vi ne možete doći – to isto govorim sada i vama. ³⁴Novu vam zapovijed dajem: Ljubite jedni druge! Kao što sam ja ljubio vas, tako i vi ljubite jedni druge! ³⁵Po tom će svi spoznati da ste moji učenici, ako ljubite jedni druge.«

Isus proriče Petrovo zatajenje

³⁶Tada ga upita Šimun Petar: »Gospodine, kamo ideš?« Isus mu odgovori: »Kamo ja idem ne možeš me sada slijediti, ali ćeš me poslije slijediti.« ³⁷Petar mu odvrati: »Gospodine, zašto te ne mogu sada slijediti? Život ću svoj položiti za te.« ³⁸Isus mu odvrati: »Život li ćeš svoj položiti za me? Zaista, zaista kažem ti: Još prije nego pijetao zapjeva, triput ćeš me zatajiti.