Ivan 20 — Biblija Šarić

Petar i Ivan na praznom grobu Isusovu

¹A u prvi dan tjedna dođe Marija Magdalena rano na grob, dok je još bila tama, i vidje da je kamen odvaljen od groba. ²Onda otrča i dođe k Šimunu Petru i k drugom učeniku koga je Isus ljubio, i reče im: »Uzeše Gospodina iz groba, i ne znamo gdje ga položiše.« ³Izađe dakle Petar i drugi učenik i pođoše na grob. ⁴Trčala su obojica zajedno. Drugi učenik trčao je brže od Petra i dođe prije na grob. ⁵On se naviri i vidje plahte gdje leže, ali ne uđe. ⁶Onda dođe i Šimun Petar za njim, i uđe u grob, i vidje plahte gdje leže, ⁷i ručnik koji je bio na njegovoj glavi, ali nije ležao zajedno s drugim plahtama, nego posebno savijen na jednom mjestu. ⁸Tada uđe i drugi učenik koji je bio prvi došao na grob, i vidje i povjerova; ⁹jer još nisu razumjeli Pisma prema kojima je Isus trebao uskrsnuti od mrtvih. ¹⁰Onda učenici odoše opet kući.

Ukazanje uskrsnulog Isusa Mariji Magdaleni

¹¹A Marija je stajala vani kod groba i plakala. Dok je dakle plakala, naviri se nad grob, ¹²i vidje dva anđela gdje sjede u bijelim haljinama, jednog pokraj glave, a jednog pokraj nogu, gdje je bilo položeno Isusovo tijelo. ¹³Oni joj rekoše: »Ženo, zašto plačeš?« Reče im: »Uzeše moga Gospodina i ne znam gdje ga položiše.« ¹⁴Kad je to rekla, obazre se i vidje Isusa gdje stoji. – Ali nije znala da je Isus. – ¹⁵Isus joj reče: » Ženo, zašto plačeš? Koga tražiš?« Ona, misleći da je vrtlar, reče mu: »Gospodine, ako si ga ti odnio, kaži mi gdje si ga položio i ja ću ga uzeti.« ¹⁶Reče joj Isus: »Marijo!« Ona se obazre i reče mu hebrejski: »Rabuni«, to znači: »Učitelju«. ¹⁷Reče joj Isus: »Nemoj se zadržavati uza me, jer još nisam uzašao k svojemu Ocu. Nego idi k mojoj braći i kaži im: Uzlazim k svome Ocu i vašemu Ocu, k svome Bogu i vašemu Bogu.« ¹⁸Marija Magdalena ode i javi učenicima: »Vidjela sam Gospodina i ovo mi je kazao.«

Uskrsnuli Isus ukazuje se učenicima

¹⁹A kad bi uvečer onoga prvog dana tjedna, i vrata bila zatvorena gdje su se učenici skupili od straha pred Židovima, dođe Isus i stade na sredinu, i reče im: »Mir vam!« ²⁰I kad je to rekao, pokaza im ruke i bok. Tada se učenici obradovaše što vide Gospodina. ²¹I reče im opet: »Mir vam! Kao što je Otac poslao mene, i ja šaljem vas.« ²²Kad je to rekao, dahnu u njih i reče: »Primite Duha Svetoga! ²³Kojima oprostite grijehe oprostit će im se, i kojima zadržite zadržat će se.«

Ukazanje učenicima s Tomom

²⁴A Toma, jedan od dvanaestorice, nije bio s njima kad je došao Isus. ²⁵I kazaše mu drugi učenici: »Vidjeli smo Gospodina.« A on im reče: »Dok ne vidim na njegovim rukama ranu od čavala, i ne stavim svojega prsta u ranu od čavala, i ne stavim svoje ruke u njegov bok, ne ću vjerovati.« ²⁶I poslije osam dana bili su opet njegovi učenici unutra, i Toma s njima. Dođe Isus, dok su bila vrata zatvorena, i stade u sredinu, i reče: »Mir vam!« ²⁷Potom reče Tomi: »Stavi svoj prst ovamo, i vidi moje ruke, i pruži svoju ruku i stavi je u moj bok, i ne budi nevjeran nego vjeran!« ²⁸Tada mu reče: »Gospodin moj i Bog moj!« ²⁹Reče mu Isus: »Zato jer si me vidio, povjerovao si. Blaženi koji ne vidješe, a povjerovaše!«

Svrha pisanja ovoga evanđelja

³⁰I mnoga druga čudesa učini Isus pred svojim učenicima koja nisu napisana u ovoj knjizi. ³¹A ova su zapisana da vjerujete da je Isus Mesija, Sin Božji, i da vjerujući imate život u njegovo ime.