Marko 8 — Biblija Šarić

Isus hrani četiri tisuće ljudi

¹U one dane bilo je opet veliko mnoštvo naroda zajedno i nije imalo što jesti. Tada dozva k sebi svoje učenike i reče im: ²»Žao mi je naroda. Već su tri dana kod mene i nemaju što jesti. ³Ako ih pustim da idu gladni kući, klonut će na putu; jer su neki od njih došli izdaleka.« ⁴Učenici mu odvratiše: »Odakle da uzme tko kruha ovdje u pustinji, da ih nasiti?« ⁵On ih zapita: »Koliko imate kruhova?« Oni odgovoriše: »Sedam.« ⁶Tada zapovjedi da narod posjeda po zemlji. Onda uze sedam kruhova, izreče hvalu Bogu, razlomi kruhove i davaše ih svojim učenicima da dijele. I iznesoše ih pred narod. ⁷Imali su i nekoliko ribica. Isus nad njima izreče blagoslov i dade ih razdijeliti. ⁸Jeli su i nasitili se. Od komadića što su bili preostali nakupiše još sedam košarica. ⁹Bilo ih je oko četiri tisuće. I otpusti ih. ¹⁰Odmah uđe u lađicu sa svojim učenicima i ode u okolicu Dalmanute.

Znak s neba

¹¹Tada dođoše farizeji i počeše se s njim prepirati. Tražili su od njega znak s neba da ga kušaju. ¹²Tada on uzdahnu u svojoj nutrini i reče: »Čemu ovaj rod traži znak? Zaista kažem vam: Ovomu se rodu ne će dati znak.« ¹³Tako ih ostavi, uđe opet u lađicu i ode na drugu obalu.

Neshvaćanje učenika

¹⁴Oni su bili zaboravili uzeti sa sobom kruha. Samo su imali jedan jedini kruh sa sobom u lađici. ¹⁵Tada ih je opominjao i rekao: »Pazite, čuvajte se farizejskoga i Herodova kvasca!« ¹⁶Oni su raspravljali među sobom, jer nisu imali kruha. ¹⁷Isus to opazi i reče im: »Zašto raspravljate o tome da nemate kruha? Zar još uvijek ne razumijete i ne shvaćate? Zar je otvrdnulo vaše srce? ¹⁸Imate oči i zar ne vidite? Imate uši i zar ne čujete? Zar više ne mislite na ono ¹⁹kako sam onda razlomio pet kruhova na pet tisuća? Koliko košarica punih komadića nakupiste tada?« Oni mu odgovoriše: »Dvanaest.« ²⁰»I kad razlomih sedam kruhova na četiri tisuće, koliko košarica punih komadića nakupiste?« Oni odgovoriše: »Sedam.« ²¹Tada im reče: »Zar još uvijek ne razumijete?«

Iscjeljenje slijepca

²²Dođoše u Betsaidu. Tada Isusu donesoše slijepca i zamoliše ga da ga se dotakne. ²³On uze slijepca za ruku i izvede ga izvan sela. Tada premaza njegove oči pljuvačkom, stavi ruke na nj i zapita ga: »Vidiš li što?« ²⁴On pogleda i reče: »Vidim ljude gdje hodaju kao da bi bili stabla.« ²⁵Još jedanput stavi mu ruke na oči. Tada je mogao dobro vidjeti; on je bio iscijeljen i vidio je sve posve bistro. ²⁶Onda ga posla kući i reče: »Ne ulazi u selo!«

Petar ispovijeda da je Isus Mesija

²⁷Isus pođe sa svojim učenicima u mjesta kod Cezareje Filipove. Putem upita svoje učenike: »Za koga me drže ljudi?« ²⁸Odgovoriše mu: »Neki za Ivana Krstitelja, drugi za Iliju, drugi opet za kojega od proroka.« ²⁹On ih upita dalje: »A za koga me vi držite?« Petar mu odgovori: »Ti si Mesija.« ³⁰Tada im naloži da ni sa kim ne govore o njemu.

Isus najavljuje svoju muku i uskrsnuće

³¹I poče ih učiti da Sin Čovječji mora mnogo trpjeti i da će od starješina, svećeničkih glavara i pismoznanaca biti odbačen i pogubljen, ali poslije tri dana da će uskrsnuti. ³²Govorio je to posve otvoreno. Tada ga uze Petar nasamo i poče ga odvraćati. ³³A on se okrenu, pogleda svoje učenike i ukori Petra rekavši: »Idi od mene, sotono! Ti ne misliš na ono što je Božje, nego na ono što je ljudsko.«

Nasljeduj Isusa!

³⁴Tada dozva narod s učenicima i reče im: »Tko hoće mene slijediti, neka se odreče samoga sebe, neka uzme svoj križ na sebe i neka tako ide za mnom! ³⁵Jer tko hoće spasiti svoj život, izgubit će ga; a tko izgubi svoj život zbog mene i zbog evanđelja, spasit će ga. ³⁶Što koristi čovjeku ako zadobije sav svijet, a pritom izgubi svoj život? ³⁷Jer što može čovjek dati kao otkup za svoj život? ³⁸Tko se zastidi mene i mojih riječi pred ovim preljubotvornim i grješnim naraštajem, toga će se i Sin Čovječji zastidjeti kad dođe u slavi svojega Oca sa svetim anđelima.«