Dovršenje gradskih zidina

¹Kad dođe do ušiju Sanbalatu, Tobiji i Arapinu Gešemu te ostalim našim neprijateljima da sam sazidao zidine i da nije ostalo u njemu ništa provaljeno – ipak dotad nisam bio namjestio krila na vratima – ²poslaše Sanbalat i Gešem k meni i poručiše mi: »Dođi, održat ćemo sastanak u jednom selu u ononskoj ravnici!« A oni su mislili zlo po me. ³Ja im stoga poslah glasnike i poručih: »U velikom sam poslu i zato ne mogu doći. Posao bi stao kad bih ga pustio i došao k vama.« ⁴Tako su slali k meni četiri puta, i ja im uvijek jednako odgovorih. ⁵Tada posla Sanbalat po peti put tako svojega slugu meni s otvorenim pismom. ⁶U njemu je bilo pisano: »Ide glas među narodima – i Gešem to potvrđuje – da vi, ti i Judejci, snujete bunu: zato opet zidaš zid. Ti sam da hoćeš postati njihov kralj i tako nešto. ⁷I da si postavio proroke koji će te u Jeruzalemu proglasiti judejskim kraljem. I takvi glasovi doći će kralju do ušiju. Zato dođi da se dogovorimo.« ⁸Nato ja poslah k njemu i poručih mu: »Ništa nema od toga što tvrdiš; ti si to sam izmislio.« ⁹Svi nas oni naime htjedoše uplašiti jer su se nadali da ćemo onda odustati od posla, tako da ne bude završen. »Ali sad ojačaj moje ruke!« ¹⁰Jednoga dana morao sam otići u kuću Šemaji, sinu Delaje, Mehetabelova sina, koji se bio tamo zatvorio. On mi predloži: »Otiđimo zajedno u Božji Hram, u unutrašnjost Hrama i zaključajmo hramska vrata! Doći će naime da te ubiju.« ¹¹Ali ja odvratih: »Zar da čovjek kakav sam ja bježi? Kako bi netko poput mene mogao ići u Hram i ostati živ? Ne idem tamo.« ¹²Spoznah da ga Bog nije bio poslao, nego da je Božju riječ meni upravio samo zato jer su ga bili potkupili Tobija i Sanbalat. ¹³On je naime bio potkupljen da me uplaši i da onako učinim i tako sagriješim. To bi onda njima poslužilo za zlo ogovaranje, da me ozloglase. ¹⁴Naplati, Bože moj, Tobiji i Sanbalatu ta njihova djela i proročici Noadji i ostalim prorocima koji me htjedoše uplašiti! ¹⁵A zid je bio dovršen nakon pedeset i dva dana, dvadeset petoga dana mjeseca elula. ¹⁶Kad čuše to svi naši neprijatelji, uplašiše se svi narodi oko nas i bili su vrlo potišteni. Jer spoznaše da je naš Bog učinio to djelo. ¹⁷A u one dane i ugledni Judejci slali su mnoga pisma Tobiji i od Tobije su njima dolazila pisma. ¹⁸U Judeji ih je naime bilo mnogo koji su mu se bili obvezali zakletvom; jer je on bio zet Šekanije, Arahova sina. Njegov sin Johanan bio se oženio kćerkom Mešulama, Berekjina sina. ¹⁹I govorili su preda mnom o dobrim njegovim osobinama i javljali mu moje izjave. I Tobija je slao pisma da me uplaši.