Abramov poziv

¹Jednoga dana reče Gospodin Abramu: »Idi iz svoje zemlje i od svojega roda i iz doma svojega oca u zemlju koju ću ti pokazati! ²Jer učinit ću te velikim narodom, i blagoslovit ću te, proslavit ću tvoje ime. Ti ćeš proširiti blagoslov. ³Blagoslovit ću one koji tebe blagoslivljaju i proklet ću one koji tebe proklinju. U tebi će biti blagoslovljena sva plemena na zemlji.« ⁴I pođe Abram, kako mu je bio zapovjedio Gospodin, i s njim pođe Lot. Sedamdeset i pet godina bilo je Abramu kad iseli iz Harana. ⁵I uze Abram Saraju, svoju ženu, i Lota, sina svojega brata, i sve blago, što su ga imali, i svu družinu, što su je bili dobili u Haranu, i izađoše da se zapute u kanaansku zemlju. Kad dođoše u kanaansku zemlju, ⁶prođe Abram zemlju sve do svetišta Šekema, sve do hrasta More. Kanaanci su tada prebivali u zemlji. ⁷Tada se Gospodin ukaza Abramu i reče: »Potomcima tvojim dat ću ovu zemlju.« I načini ondje žrtvenik Gospodinu, koji mu se bio ukazao. ⁸Potom ode odatle dalje u gore istočno od Betela i postavi šator između Betela na zapadu i Aja na istoku; tu načini Gospodinu žrtvenik i prizva ime Gospodnje. ⁹Onda se diže Abram i ode dalje prema Negebu. ¹⁰A kad nastade glad u zemlji, siđe Abram u Egipat, da se tamo za koje vrijeme skloni; jer je glad teško pritiskivala zemlju. ¹¹Kad se približi Egiptu, reče Saraji, svojoj ženi: »Znam dobro da si lijepa žena. ¹²I kad te vide Egipćani, pomislit će: To mu je žena; i mene će ubiti, a tebe ostaviti na životu. ¹³Reci jednostavno da si mi sestra: da mi zbog tebe bude dobro i da zbog tebe ostanem na životu!« ¹⁴I kad dođe Abram u Egipat, vidješe Egipćani da je žena vrlo lijepa. ¹⁵Vidješe je i dvorani faraonovi i hvališe je pred faraonom. I bi žena dovedena u dvor faraonov. ¹⁶I on je činio dobro Abramu zbog nje; dobio je ovaca, goveda, magaraca, slugu i sluškinja, magarica i deva. ¹⁷Ali Gospodin pusti teška zla na faraona i na njegov dom zbog Saraje, Abramove žene. ¹⁸Tada dozva faraon Abrama i upita: »Što si mi to učinio? Zašto si mi tajio da ti je žena? ¹⁹Zašto si kazao da ti je sestra, te je ja uzeh sebi za ženu? A sada, eto ti žena tvoja; uzmi je i idi!« ²⁰I zapovjedi faraon ljudima za nj, neka isprate njega, njegovu ženu i sve što god je imao.