Jakov dobiva blagoslov prvorodstva

¹Kad Izak ostarje i oči mu potamnješe da nije mogao više vidjeti, dozva svog starijega sina Ezava i reče mu: »Sine moj«! On mu odgovori: »Evo me!« ²Tada Izak reče: »Vidiš, ostario sam i ne znam kad ću umrijeti. ³Uzmi sad svoje oružje, svoj tobolac i luk, izađi van u pustinju i ulovi mi komad divljači! ⁴Priredi mi od toga tečno jelo, kako to ja volim, i donesi mi to! Tada ću jesti i duša će te moja za to blagosloviti, prije nego umrem.« ⁵A Rebeka je bila čula kad je Izak tako govorio sa sinom Ezavom. I Ezav izađe u pustinju da ulovi divljači i donese kući. ⁶Tada reče Rebeka svom sinu Jakovu: »Čula sam kako tvoj otac reče tvom bratu Ezavu: ⁷Donesi mi komad divljačine i priredi mi tečno jelo! Tada ću jesti i tebe pred Gospodinom blagosloviti, prije nego umrem. ⁸Nego sada, sine moj, poslušaj savjet što ću ti ga dati! ⁹Otiđi k stadu i donesi mi dva lijepa jareta! Od njih ću prirediti tečno jelo tvojemu ocu, kako on to voli. ¹⁰Onda ćeš donijeti svom ocu da jede pa da te blagoslovi, prije nego umre.« ¹¹A Jakov odvrati svojoj majci Rebeki: »Ali moj je brat Ezav čovjek rutav, a ja sam gladak. ¹²Možda će me moj otac opipati. Onda sam pred njim kao varalica, pa bih navukao na sebe prokletstvo umjesto blagoslova.« ¹³A njegova mati odgovori: »Na me neka padne to prokletstvo tvoje, sine moj! Poslušaj savjet moj! Otiđi i donesi mi!« ¹⁴On tada ode i donese svojoj majci. Majka priredi od toga tečno jelo, kako je to volio njegov otac. ¹⁵Nato donese Rebeka najbolje haljine svoga starijeg sina Ezava, što ih je imala u kući kod sebe, i odjene ih mlađem sinu Jakovu. ¹⁶Kožice jareće ovi mu oko ruku i oko glatkoga vrata. ¹⁷Tada dade sinu Jakovu u ruke tečno jelo s kruhom, što ga je bila priredila. ¹⁸Tako uđe on k ocu i reče: »Oče moj!« On odgovori: »Evo me! Tko si ti, sine moj?« ¹⁹Jakov odvrati ocu: »Ja sam Ezav, tvoj prvorođenac. Učinio sam kako si mi naložio. Sjedi uspravno i jedi moje divljači i onda me blagoslovi!« ²⁰A Izak upita svojega sina: »Kako si mogao tako brzo nešto naći, sine moj?« On odgovori: »Gospodin, Bog tvoj, dade te istrča preda me.« ²¹Ali Izak reče Jakovu: »Stupi bliže da te opipam, sine moj, jesi li ti zaista sin moj Ezav ili nisi!« ²²Jakov pristupi k ocu svojemu Izaku i on ga opipa i reče: »Glas je doduše Jakovljev, ali ruke su Ezavove.« ²³I ne prepozna ga, jer su njegove ruke bile rutave kao ruke njegova brata Ezava. Pošto ga je pozdravom blagoslova pozdravio, ²⁴upita opet: »Ti si dakle doista sin moj Ezav?« On odgovori: »Jesam.« ²⁵Tada on reče: »Onda mi donesi da jedem divljači svog sina i da te tada blagoslovim!« Jakov mu donese, i on je jeo. Tada donese vina, i on je pio. ²⁶Nato mu reče njegov otac Izak: »Hodi ovamo, sine moj, i poljubi me!« ²⁷On pristupi i poljubi ga. Kad on osjeti miris njegovih haljina, blagoslovi ga govoreći: »Zaista, miris sina mojega jest kao miris polja kad ga blagoslovi Gospodin. ²⁸Bog ti dao nebeske rose i rodne zemlje i vina i žita u izobilju! ²⁹I narodi se pred tobom prigibali! Bio gospodar braći svojoj, i klanjali se tebi sinovi majke tvoje! Proklet bio koji tebe proklinje! A blagoslovljen bio koji tebe blagoslivlja!« ³⁰Kad je Izak bio završio blagoslov nad Jakovom, a Jakov jedva što je bio otišao ispred svojega oca Izaka, vrati se njegov brat Ezav iz lova. ³¹I on priredi tečno jelo, donese svojemu ocu i reče ocu: »Sjedni uspravno, oče dragi, i jedi divljači svojega sina! Onda me blagoslovi!« ³²Tada ga upita njegov otac Izak: »Tko si ti?« On reče: »Ja sam tvoj sin, tvoj prvorođenac, Ezav.« ³³Izak se neizmjerno uplaši i povika: »A tko je bio onaj koji ulovi divljači i donese mi je? Ja sam jeo od svega prije nego ti dođe, i njega sam blagoslovio. I on će tako ostati blagoslovljen!« ³⁴Kad Ezav razabra riječi svog oca, zavrisnu gorko iza glasa i zamoli svojega oca: »Blagoslovi i mene, oče dragi!« ³⁵On odgovori: »Dođe tvoj brat s prijevarom i odnese ti blagoslov.« ³⁶Tada on odvrati: »Pravo mu se dalo ime Jakov. Već dvaput me prevari: Moje pravo prvorodstva uze mi, a sad mi eto još ote i blagoslov.« Tad upita: »Zar nisi za me sačuvao nikakva blagoslova?« ³⁷Izak odgovori Ezavu: »Eto, postavih ga tebi za gospodara i svu njegovu braću dadoh mu za sluge. Opskrbih ga žitom i vinom. Pa što bih sad još mogao učiniti za tebe, sine dragi?« ³⁸Ezav odvrati svojemu ocu: »Zar imaš samo jedan blagoslov, oče dobri? Blagoslovi i mene, oče dragi!« I Ezav stade glasno plakati. ³⁹Tada mu njegov otac Izak progovori: »Eto, daleko od rodne zemlje bit će tvoje prebivalište i daleko od rose nebeske odozgo. ⁴⁰Od svojega mača živjet ćeš i bratu ćeš svojemu služiti. Napregneš li se, jaram ćeš njegov stresti s vrata svojega.« ⁴¹Ezav posta neprijatelj Jakovu zbog blagoslova što mu ga je bio dao njegov otac, i reče Ezav: »Uskoro dolazi vrijeme u kojem će se žaliti mog oca; tada ću ubiti svojega brata Jakova.« ⁴²I kad Rebeka sazna za tu izjavu svog starijeg sina Ezava, dozva mlađeg sina Jakova i reče mu: »Slušaj, brat tvoj Ezav hoće da ti se osveti i da te ubije. ⁴³Nego, sine dragi, poslušaj moj savjet! Ustani i bježi k mom bratu Labanu u Haran! ⁴⁴Ostani jedno vrijeme kod njega, dok se slegne srdžba tvog brata! ⁴⁵Čim se gnjev tvojega brata odvrati od tebe i on zaboravi što si mu učinio, poslat ću po tebe i otamo te dovesti ovamo. Zašto bih vas obojicu izgubila u jednom danu?« ⁴⁶Potom Rebeka reče Izaku: »Omrznuo mi je život zbog kćeri Hetita. Ako i Jakov uzme sebi za ženu jednu Hetitkinju, jednu između kćeri u zemlji, onda što imam još od života?«