Jakov kod Labana

¹Tada se zaputi Jakov i ode u zemlju sinova Istoka. ²Kad baci pogled oko sebe, ugleda u pustinji studenac na kojem su upravo počivala tri stada ovaca; jer su se na tom studencu obično napajala stada. Nad otvorom studenca ležao je golem kamen. ³Istom kad bi se tamo stjerala sva stada, odvalili bi kamen s otvora studenca i napajali bi ovce. Onda bi opet stavili kamen na svoje mjesto nad otvorom studenca. ⁴Jakov im reče: »Braćo, odakle ste?« Odgovoriše: »Iz Harana smo.« ⁵On ih upita: »Poznajete li Labana, sina Nahorova?« Odvratiše: »Poznajemo.« ⁶Upita ih dalje: »Kako mu je?« Odvratiše: »Dobro, evo upravo dolazi kći njegova Rahela s ovcama.« ⁷Tada on reče: »Eto, još je dan dug, i nije još vrijeme da skupljate stoku. Napojite ipak ovce i pustite ih onda da još pasu!« ⁸Odgovoriše: »Ne možemo dok se ne skupe sva stada. Onda odvalimo kamen s otvora studenca i napojimo ovce.« ⁹Dok je on još govorio s njima, bila je došla Rahela s ovcama svog oca; ona je naime bila pastirica. ¹⁰A kad Jakov vidje Rahelu, kći majčina mu brata Labana, i ovce majčina mu brata Labana, pristupi Jakov, odvali kamen s otvora studenca i napoji ovce majčina mu brata Labana. ¹¹Onda Jakov poljubi Rahelu i stade glasno plakati. ¹²Nato Jakov pripovjedi Raheli da je rođak njezina oca, i to sin Rebekin. Ona otrča i javi to ocu svojemu. ¹³I kad Laban ču glas o Jakovu, sinu svoje sestre, pohitje mu ususret, zagrli i poljubi ga i uvede u svoju kuću. On pripovjedi Labanu sve što se je bilo dogodilo. ¹⁴Laban mu reče: »Jest, ti si kost moja i meso moje.« I Jakov ostade kod njega čitav mjesec. ¹⁵Tada Laban reče Jakovu: »Zar da besplatno radiš za me jer si mi nećak? Kaži mi što će ti biti plaća!« ¹⁶A Laban je imao dvije kćeri; starijoj bilo ime Lea, a mlađoj Rahela. ¹⁷Lea je imala mutne oči, a Rahela je bila lijepa stasa i lica. ¹⁸Jakov zavolje Rahelu i reče: »Služit ću ti sedam godina za tvoju mlađu kćer Rahelu.« ¹⁹Laban odgovori: »Bolje je da je dam tebi negoli kojemu stranom čovjeku. Ostani dakle kod mene!« ²⁰Tako je Jakov služio za Rahelu sedam godina, i one mu se učiniše kao nekoliko dana, tako ju je volio. ²¹Tada reče Jakov Labanu: »Daj mi sad moju ženu! Jer navrši se moje vrijeme. Ja bih se njom oženio.« ²²I sazva Laban sve stanovnike mjesta i priredi gozbu. ²³A navečer uze svoju kćer Leu i uvede je k njemu, i on imade s njom ženidbeno općenje. ²⁴I Laban dade svojoj kćeri Lei ropkinju Zilpu za sluškinju. ²⁵Ujutro se vidjelo da je to bila Lea. Tada reče on Labanu: »Zašto mi to učini? Zar ti nisam služio za Rahelu? Zašto me prevari?« ²⁶Laban odvrati: »U našoj zemlji nije običaj da se uda mlađa prije starije. ²⁷Navrši samo s njom svadbeni tjedan, onda će ti se dati i druga za službu, što ćeš mi je služiti još daljnjih sedam godina.« ²⁸Jakov učini tako i navrši s njom svadbeni tjedan. Tada mu dade i svoju kćer Rahelu za ženu. ²⁹I Laban dade svojoj kćeri Raheli svoju ropkinju Bilhu za sluškinju. ³⁰On imade i s Rahelom ženidbeno općenje. Rahelu je više volio nego Leu, i tako je on još daljnjih sedam godina služio kod Labana. ³¹Kad vidje Gospodin da je Lea zapostavljena, učini je rodnom, a Rahela osta nerotkinja. ³²Tako Lea zatrudnje i rodi sina, kojemu nadjenu ime Ruben; »jer«, reče ona, »Gospodin pogleda na jad moj. Sada će me ljubiti moj čovjek.« ³³I opet ona zatrudnje i rodi sina. Ona reče: »Gospodin je čuo da sam bila zapostavljena; zato mi dade i ovoga.« I nadjenu mu ime Šimun. ³⁴I kad opet zatrudnje i rodi sina, reče: »Sad će mi moj čovjek biti naklonjen; jer rodih tri sina.« Zato mu nadjenu ime Levi. ³⁵Potom zatrudnje još jedanput, rodi sina i reče: »Sada ću slaviti Gospodina.« Zato mu nadjenu ime Juda. Potom ne rodi više nijedno dijete.