Josip se otkriva svojoj braći

¹Tada se Josip nije više mogao dulje suzdržati pred svima koji su stajali oko njega, i povika: »Izađite svi odavle van!« Tako nije bilo nikoga uz njega kad se Josip pokazao svojoj braći. ²On je plakao tako glasno da su ga čuli Egipćani, a dočula je za to i faraonova kuća. ³Josip reče braći: »Ja sam Josip! Dakle još živi moj otac!« Ali njegova braća ne mogoše mu odgovoriti; tako su bili zaprepašteni pred njim. ⁴A Josip pozva braću: »Pristupite samo bliže k meni!« Kad pristupiše bliže, reče: »Ja sam vaš brat Josip, koga prodadoste u Egipat. ⁵Ali sad se ništa ne uznemirujte i ne korite sebe zato što me ovamo prodadoste, jer Bog me posla pred vama da vas uzdrži na životu! ⁶Već dvije godine vlada glad u zemlji, a bit će još pet godina za kojih ne će biti ni oranja ni žetve. ⁷Ali Bog me posla pred vama da uzdrži vaše pleme na zemlji i da vam očuva život čudesnom pomoći. ⁸Tako me dakle ne poslaste vi ovamo, nego Bog. On me učini ocem faraona i gospodarom cijele njegove kuće i vladarom čitave egipatske zemlje. ⁹Pođite sad brže k ocu i javite mu: Ovako poručuje tvoj sin Josip: Bog me učini gospodarom svega Egipta! Dođi k meni, nemoj oklijevati! ¹⁰Prebivat ćeš u gošenskoj zemlji i bit ćeš blizu mene, ti i tvoja djeca i unučad, i tvoje ovce i goveda i sve tvoje imanje. ¹¹Ja ću se ovdje brinuti za tvoju prehranu jer će još pet godina potrajati glad. Ti ne ćeš osiromašiti svojom obitelji i svime što imaš. ¹²Eto, vidite, vi i moj brat Benjamin svojim očima, da sam ja koji govori s vama. ¹³Javite ocu moje visoko dostojanstvo u Egiptu i sve što doživjeste! Onda brzo dovedite ovamo mojega oca!« ¹⁴Tada pade oko vrata svom bratu Benjaminu i zaplaka, a i Benjamin zaplaka na njegovim prsima. ¹⁵Onda izljubi svu ostalu braću i izgrli ih sa suzama. Potom njegova braća s njime razgovorahu. ¹⁶I u faraonovu kuću dopre glas: »Dođoše Josipova braća!« Faraon i njegove sluge obradovaše se tomu. ¹⁷I faraon reče Josipu: »Pozovi svoju braću, neka ovo učine: Natovarite svoje životinje, otiđite u kanaansku zemlju, ¹⁸uzmite svojega oca i svoje obitelji i dođite k meni! Dat ću vam onda što dobra ima u egipatskoj zemlji; jest, najbolje u zemlji uživat ćete. ¹⁹Dalje te ovlašćujem da ih pozoveš: Uzmite sebi iz egipatske zemlje kola za svoju djecu i za svoje žene, posadite u njih i svojega oca i dođite ovamo! ²⁰Neka vam ne bude žao vašeg pokućstva; jer će biti vaše sve što ima dobra u svoj egipatskoj zemlji.« ²¹Izraelovi sinovi učiniše tako. Josip im dade kola po zapovijedi faraonovoj; isto tako opskrbi ih hranom za put. ²²I svakomu dade svečane haljine; a Benjaminu dade trista srebrnjaka i pet svečanih haljina. ²³A ocu posla deset magaraca natovarenih najboljim plodovima što ih ima u Egiptu i deset magarica natovarenih žitom, kruhom i hranom, ocu za put. ²⁴Potom otpusti svoju braću i oni odoše nakon što ih još opomenu: »Nemojte se koriti putem!« ²⁵Tako otiđoše iz Egipta i dođoše u kanaansku zemlju k svom ocu Jakovu. ²⁶Oni ga izvijestiše: »Josip je još živ, i on je vladar nad svom egipatskom zemljom.« Ali njegovo srce ostade hladno; jer im on nije vjerovao. ²⁷Ali kad mu ispripovjediše sve što im je Josip bio kazao, i kad vidje kola što ih je Josip bio poslao da ga dovedu, tada oživje duh u njihovu ocu Jakovu. ²⁸I povika Izrael: »Dosta! Moj sin Josip još je živ! Poći ću da ga vidim prije negoli umrem!«