Tobijina ženidba

¹Kad su ušli u Ekbatanu, reče Tobija: »Brate Azarija, povedi me odmah u kuću našega rođaka Raguela.« On ga odvede k Raugelovoj kući, i nađoše ga kako sjedi pred vratima svoga dvorišta te ga prvi pozdraviše. Raguel im uzvrati: »Braćo, budite od srca pozdravljeni! Dobro došli i neka mir bude s vama!« Zatim ih uvede u kuću. ²Svojoj ženi Edni dometnu: »Kako je taj mladić nalik na mog rođaka Tobiju!« ³Tada ih Edna upita: »Odakle dolazite, braćo?« Oni joj odgovoriše: »Mi smo od Neftalijeva plemena, pripadamo prognanicima u Ninivi.« ⁴Ona nastavi: »Znate li našega rođaka Tobiju?« Oni odvratiše: »Znamo ga.« Ona nastavi: »Je li on dobro?« ⁵Oni odgovore: »Živ je i dobro mu je.« Tobija doda: »On mi je otac!« ⁶Tada mu Raguel skoči, izljubi ga i brizne u plač. ⁷Zatim nastavi: »Blagoslovljen da si, mladiću moj, jer si sin dobra i plemenita oca! Kakva grozna nesreća što je oslijepio tako pravedan muž koji je davao obilnu milostinju!« Zatim je zagrlio svoga rođaka Tobiju plačući. Plakale su također njegova žena Edna i kći Sara. ⁸Raguel je zaklao ovna i toplo ih primio. Nakon što su se okupali i oprali ruke, pristupili su blagovanju večere. ⁹Na to je Tobija rekao Rafaelu: »Brate Azarija, reci Raguelu neka mi da moju rođakinju Saru za ženu!« ¹⁰Raguel je čuo tu napomenu te je rekao mladiću: »Jedi, pij i budi raspoložen večeras! Nema nikoga tko bi s više prava mogao oženiti moju kćer Saru od tebe, moj brate. Stoga nemam pravo dati je nekome drugom osim tebi, jer si mi ti najbliži po rodu. Međutim, mladiću, moram ti reći svu istinu! ¹¹Već sam je udavao za sedmoricu naših sunarodnjaka i svi su pomrli u noći kada su joj pristupili. Ali ti, mladiću, sada jedi i pij, a Gospodin će providjeti s vama oboma!« Tobija odgovori: »Neću ništa ovdje piti ni jesti dok ne urediš ono što se odnosi na mene.« Raguel uzvrati: »U redu. Tako činim: dajem ti je po odredbi Knjige Mojsijeve, jer Nebo određuje da ona tebi bude dana za ženu. Uzmi svoju rođakinju. Ona ti je odsad sestra, a ti njoj brat. Ona ti se daje danas i zauvijek. Neka vam noćas pomogne svevišnji Gospodin, neka vam iskaže milosrđe i udijeli vam mir!« ¹²Raguel dozva svoju kćer Saru i ona mu pristupi. Uzevši je za ruku, predade je njemu uz riječi: »Uzmi je za svoju ženu prema Zakonu i odredbi koja je zapisana u Knjizi Mojsijevoj. Uzmi je i odvedi je zdravu k svome ocu. Neka vam svevišnji Bog udijeli svoj mir na putu!« ¹³Raguel dozva njezinu majku te joj zapovjedi da donese svitak. On napisa ženidbeni ugovor na svitku potvrđujući da mu je daje za ženu po odredbi Mojsijeva zakona i zapečati ga. ¹⁴Tek nakon toga počeše jesti i piti.

Svadbena noć

¹⁵Raguel dozva svoju ženu Ednu te joj reče: »Sestro, spremi drugu sobu i odvedi Saru u nju.« ¹⁶Edna se uspne i spremi postelju, kako joj je muž odredio. Zatim je tu uvela Saru. Počela je plakati zbog svoje kćeri, a zatim je osušila suze i kazala: ¹⁷»Hrabro, kćeri moja! Neka ti svevišnji Gospodar udijeli sada radost za žalost što si je pretrpjela. Hrabro, kćeri!« Zatim izađe.