¹Nakon što su završili s jelom i pićem, odluče poći na počinak. Tako uvedoše mladića u sobu za mladence. ²Tobija se spomenu Rafaelovih riječi, uze iz svoje naprtnjače jetru i srce od one ribe te ih stavi na žeravicu za miomirise. ³Tada miris ribe sputa demona i on pobježe u predjele Egipta. Rafael ga tamo sveza stavivši ga odmah u okove. ⁴Nakon što su drugi izašli i vrata na spavaonici bila zatvorena, Tobija ustade s postelje i reče Sari: »Sestro, ustani! Pomolimo se i zavapimo Gospodinu da nam iskaže milosrđe i udijeli zdravlje.« ⁵Ona ustade te oni počnu moliti i vapiti da im bude udijeljeno spasenje. Tobija je predmolio: »Gospodine, Bože naših otaca, neka bude hvaljeno ime tvoje u svim naraštajima koji će doći! Neka te blagoslivljaju nebesa i sva tvoja stvorenja navijeke! ⁶Ti si Adama stvorio i dao mu Evu za pomoćnicu. Od njih dvoje razvio se cijeli ljudski rod. Rekao si: Nije dobro da čovjek bude sam; načinimo mu pomoć sličnu njemu. ⁷A sada, ovu svoju sestru uzimam za ženu ne iz požude nego radi istine. Budi nam milostiv i daj da starost dočekamo zajedno«. ⁸Zatim oboje zajedno rekoše: »Amen, amen!« ⁹I pođu na noćni počinak. ¹⁰U zoru Raguel usta i dozva svoje sluge, a oni izađoše te iskopaše grob. Jer je mislio: »Možda je umro pa da nas ne ismijavaju niti izruguju!« ¹¹Kad su uredili grob, vrati se Raguel u kuću, dozva svoju ženu ¹²te joj reče: »Pošalji jednu od sluškinja neka pogleda da li je živ! Ako je umro, pokopajmo ga da nitko za to ne sazna.« ¹³Oni poslaše sluškinju te upališe svjetiljku i otvoriše vrata. Ona uđe i nađe ih zdrave gdje lijepo spavaju zajedno. ¹⁴Kad se vrati te donese radosni glas da je on živ i da se ništa opako nije dogodilo, ¹⁵oni stadoše blagoslivljati Boga svevišnjega govoreći: »Budi blagoslovljen, Bože, svakim čistim blagoslovom! Neka te blagoslivljaju ljudi u sve vjekove! ¹⁶Budi blagoslovljen što si me obradovao i nisi dopustio da se dogodi ono čega sam se bojao! Iskazao si nam svoje milosrđe. ¹⁷Hvala ti što si iskazao milosrđe prema ovo dvoje jedinorođene djece. Gospode, iskazuj im i nadalje svoje milosrđe i podaj im zdravlje te udijeli da žive u sreći i tvome milosrđu!« ¹⁸Odmah zapovjedi Raguel svojim slugama da grob zatrpaju prije nego svane dan. ¹⁹A svojoj ženi reče neka pripremi puno kruhova. Još dade zaklati dva vola i četiri ovna i ugotoviti gozbu. Sluge stadoše spremati. ²⁰Tada Raguel pozva Tobiju i reče: »Četrnaest dana nemoj odlaziti nego ostani jedući i pijući sa mnom. Tako ćeš ponovno unijeti radost u život moje kćeri nakon što je podnijela tolike žalosti.« ²¹Već sada preuzmi polovicu svega moga imanja te sretno pođi k svome ocu. Druga polovica pripast će ti kad umremo ja i moja žena. Hrabro, mladiću, od sada sam ti ja otac, a Edna majka. Stalo nam je do tebe kao što nam je stalo do tvoje sestre od sada i dovijeka. Stoga, hrabro, mladiću!